Трактат о корупцији : НАРОДНА САЧЕКУША СПРЈЕЧАВА КОРУПЦИЈУ

nedeljkozugic73 | 07 Decembar, 2017 18:13

Трактат о корупцији

НАРОДНА САЧЕКУША

СПРЈЕЧАВА КОРУПЦИЈУ

Још једна смишљена бесмислица је уграђена у Закон о заштити лица која пријављују корупцију, којег је усвојила Скпштина Републике Српске 15. ј уна, а свој параф је ставио и предсједник Републике Српске 23. јуна 2017. године.

Да почнемо од саме дефиниције, шта каже Википедија о корупцији:

Корупција (са лат. цорруптио , у преводу – подмитљивост, поткупљивост, поквареност) подразумева незаконито коришћење друштвеног и државног положаја и моћи ради стицања сопствене користи. Када се користи као придјев ријеч „корумпирани”, дословно значи потпуно сломљено. Ту ријеч је први пут користио Аристотел, а касније и Цицерон који је додао термин мито и напуштање добрих навика.

Држва Босна и Херцеговину је паралисана корупцијом и потпуно је бесудна, са доказаним правилом да мафија има државу која их штити, а обичан човјек нема ништа осим вишка немања.

А , она је ''шампион'' међу бившим југословенским републикама, наводи се у извјештају организације Транспаренцy Интернатионал БиХ.

Присуствовао сам његовој промоцији на Палама 5. децембра ове године у Сали општине Пале. Организатор скупа је ОЕБС у сарадњи са Министарством правде Републике Српске.

Нико од тих који су доносили законе, није анализирао однос права и морала, јер без моралности се ни један правни акт не може одржати.

Узмимо само примјере нестанка фабрика на очиглед раднка и народа. И ко је ту крив? Ја бих рекао заједно су криви вини невини, они који су крали и они који су гледали!

Морал је старија категорија права, али он је у квафкијанском смислу речено такав да га ни стид неће наџивјети. Слушао сам оца који каже: ''Волим када ми из школе дијете донесе украдену оловку него петицу''.

Као непоткупљив свједок срео сам многе п откупљивач е и поткупљеник е.

Да не наводим примјере, отишао бих далеко... Д овољо је навести примјер да банке без фабрка краду будућности и сваком чобану је јасно да је тако. У једном, чак и најмањем граду имате по пет шест банака, а нигдје фабрике и строја за производњу будућности!

''Закон штити, не само запослене у јавним институцијама, већ и оне у приватном сектору, истакла је правни савјетник Мисије ОЕБС-а у БиХ Гордана Живковић.

У дискусији су учествовали и начелник оптине Пале и Предсједник СО Пале, Батрић Шекара и моја маленкост која је истакла лошу, непримјењиву пр и мјену Закона у пракси, па чак да ми покажу само три лица која са именом и презименом пријављују корупцију и да ћу направити документарни филм. Узалуд сам рекао и потврђивао да ми ријечи никада нису падале у празно. Медији нису пренијели то што сам рекао и жао ни је што нисам снимао тонски и видео, а имао сам све уређаје за то.

Тај закон, као и сви остали закони усклађен је са међународним конвенцијама и директивама ЕУ. У закону се, између осталог, истиче заштита лица која пријављују неправилности у раду и сумњу на корупцију у доброј намјери у јавном и приватном сектору, уз истовремено прописивање санкција за неистинито и злонамјерно пријављивање...

Дакле, онај ко пријави, до сада је био у илегали, а према том закону он је изашао из илегале и то право на брисани простор, јер мафија има све инструменте заштите, а као прво новац, пред којим падају судске одлуке и тужилаштва, полицијски извјештаји, све па и сама будућност народа, јер су и то украли.

Ови наши правници, који подржа ва ју све системе и владе, као да живе у Платоновој идеалној држави па умножавају законе, којим се још више потврђује безакоње, јер пренормираност доводи до безакоња, али доказује да у сфери друштвеих односа влада диктатрура нереда, боље и исправ н ије ре ћ и диктираног и контролисаог хаоса, од стране владајућих, али и опозиције која не може то да спријечи.

Старо је правило и древна мудрост да најпокварениеј државе имају највише закона.

Зато је овај закон заштитна мр е жа мафији да има државу, а да обичан човјек нема ништа осим свето сиромаштво. Обичног човјека, без заштите, изводе из илегале и стављате на брисани простор оних који имају све и могу све.

У Србији се годишње догоди најмање 374.000 неоткривених случајева подмићивања, а мање од један одсто кривичних д ј ела корупције буде пријављено.

У Републици Српској Кривични закон предвиђа затворску казну од 2 године до 10 година затвора за службено лице које захтијева или прими поклона или друге користи за себе или другог...

Узмимо, као примјер сам ј е д а н у лапидарну н а родну пословицу. У којој је укодирана колективна свијест нашег народа: ''Једно мисли, друго говори, а треће твори (чини)''! Тај морал у троједности обликује се из раног дјетињствава: код уписа у школу, одласка љекару, прибављања којекавих потврда и дозвола у општинским службама, код конкурисања за радно мјесто , полагања испита на факултетима, као и у свим сферама босанско-херцеговачког живота и друштва у коме корупција заузима значајно и истакнуто мјесто.

Опште је познато пр а вило да к ада страни инвеститори дођу у једну земљу, корупција је за њих порез који плаћају криминалцима.

Да се вратимо почтку, шта пише на обрсцу за пријаву корупције?

На обрасцу ''Пријаве корупције'' стоји ''име и презиме'', ''адреса, мјесто, улица и број'', ''број телефона, е-маил'', и то све на име''градоначелник/начелник општине'', а у уоквиреном слободном п р остору за испис (властитом руком) ''пријава корупције'' и'' прилози'' и ''одговор доставити'' лично, поштом, е-маилом, и на крају ''читак потпис подносиоца пријаве'' у мјесту са датумом.

Пријавити корупцију и чекати ефекте, а не имати проблема са личном безбједншћу, још по т писане, је као да ти неко опали шамар, а ти све то пријављујеш њему. Каква смишљена бесмислица од стране власти. То испада овако, још сликовитије, онај коме пријавиш корупцију трчи испред свих вичући ''само што га нисам стигао, само што га нисам стигао'', а сви који трче за њим треба да га стигну и кажу: ти си тај! Доста је трчања и заваравања!

Све то личи на оптужницу за мафију која добро живи од недостатка доказа и корупмирано тужилаштво, судсво, полицију, па и саму власт.

Веће смишљене б е смислице, претворене у закон, нисам видјео у животу.

Један од бившх кинеских усава имао је 36 чланова, а овај Закон 39.

Ш та држи правну норму у кохеретном споју са санкцијама, него моралност. Тога у нас нема. Шта је, зправо закон, него скуп људи под правним нормама. На то би се сваки, па и најнеобразовањи и најпростији човјек насмијао.

К ако да пријавите корумпираним судијама и тузиоцима корупцију? Учинио је то полицијски службеник граничне полиције БиХ, који је открио и пријавио корупцију и организовани криминал. Шта се десило иза тога? Човјек је сатанизован и добијао је сталне пријетње од челних људи граничне полиције БиХ.

Шта су рекли народни посланицу након усвајања Закона о зашити лица која пријављују корпцију:

"Нисам сигуран да ће са овом власти дати неки ефекат", рекао је посланик Бранислав Бореновић новинарима у Народној скупштини Републике Српске, а то је потврдио и Драган чавић, рекавши: "Нисам сигуран да овај закон може пружити институционалну и ванинституционалну заштиту лица која пријављују корупцију".

Министар правде Републике Српске Антон Касиповић сматра да је овај З акон идеалан, добар да заштити оних који желе указати на корупцију.

Касиповић треба да зна да је народ вл а ст инфицирала неморалом и да је тај закон непримјенљив. Био би примјнљив да влада народ, али од тога нема ништа! Народу је власт украла будућност и дала му славу светог сиромаштва. У потпуности је сломила његову моћ, сводећи га само на инстрмент за приручну употребу, када је гласање.

Отуда је овај закон обична к...... даворија или п..... дим! Не зато што није добар, него што је добар, али што га је немогуће примјенити, јер да се примјени највећи политичари и њихви сљедбеници били би у затвору. Одговори на овај свијтлећи упитник се нижу сами од себе: од продаје фабрика до продаје будућности народа!

У којој европској држави радник р ади 10 сати дневно, а послодавац га пријави на радно вријеме од 4 сата? Ко иза тог стоји него државни врх ! Гдје је инспекција рада, ста р аде контрол не службе?

Довољан је примјер како нес т аје наше – народно шумско благо, а то је доказ да шума уопште није више на ро дна , него је политички плијен или власништво тз. извођача радова и приватних дрвопрерађивача са којом шумарска струка и наука немају ништа. Минстар за шумарство, пензонр са 86 година, предсједник надзорног одбора ЈПШ ''Шуме РС'', ради на два факултета и једном предузећу и ту фукцију вуче пет година, а директор шума само фигурира на тој позицији, док у шумама, како сам објаво и доказао још 2004. г одине у књизи ''Виђење унапријед'' влада диктиран и ко н тролисан хаос.

Направо сам чак и документарни филм ''Кр а дљивци будућности или шумак а мафија пустоши шуме'', али никоме ништа... Нико ми за то није дао нагрду, ни Фондови за заштиту средине ни директори филмских фестивала на кјима сам учествовао, само кажу: ''Зар си јо жив''?

Имао бих стотине примјера наизуст, све натопљено а ргументима, без афеката. Но , наш народ више воли једну емоцију која ће му задовљити душу него туце чињеница. Више воли да се сретне са струјним ударом него са чињеницама!

Зато одговорно тврдим да се само народном сачекушом може спријечити корупција.

Истраживао, орјечивао, снимао, монтирао и јавно продуковао на Првој интернет ТВ ''ЉУДИ ГОВОРЕ'',

Недељко Жугић

Komentari

Ko sam ja?

Stručnoj redakciji za književnost Enciklopedije Republike Srpske

BIOGRAFIJA SA BIBLIOGRAFIJOM

Nedeljko Žugić, pjesnik, romansijer, izdavač i novinar, rođen je 20. januara 1952. godine u Olovu, gdje je završio osnovnu školu (1968), a srednju (1971), Višu socijalnu školu (1978) i visoku - socijalni rad (1982 u Sarajevu. Nadalje se školovao po pravilu ‘‘Koža je ogledalo mozga, kao posvećenik i prosvjetljenik istine, što će naknadno objaviti (opečaćeno djelima)…
Živio je od 1968 do 1995. godine u Sarajevu, a sada živi na Palama.
Radio je u ‘‘Energoinvestu’’ od 1974. do 1992. godine, na raznim poslovima, studirao i pisao uz rad;
Opštini Ilidža 1992 (april, maj, juni), kao urednik lista ‘‘Srpsko slovo’’;
Sarajevsko-romanijski korpus (juli, avgust, septembar), kao urednik lista ‘‘Srpski vojnik’’;
Ministarstvu za boračka pitanja u Vladi Republike Srpske (1993 do juna 1994), kao stručni saradnik za humanitarne poslove;
Zavodu za udžbenike (tada RIZ ‘‘Prosvjeta) i nastavna sredstva Republike Srpske (od juna 1993. do avgusta 1995), kao urednik u izdavačkoj djelatnosti;
Od septembra 1995. do do maja 2000. prvi slobodni umjetnik Republike Srpske, bavio se istraživanjem sociološko-psiholoških fenomena i pojava, govorio svoju monodramu ‘‘Ode, a da nije poginuo’’ i fotografisao učenike sarajevsko-romanijsko-drinske regije (preko 10 hiljada);
Od maja 2000. radi kao glavni i odgovorni urednik Informativno-stručnog časopisa ‘‘Šume’’ u JPŠ ‘‘Šume Republike Srpske’’;
U toku 1993.godine osnivao Udruženje za informativno kulturnu djelatnost ‘‘Sveti Sava’’, a 1998. Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’, (gdje je izdavač i glavni i odgovorni urednik i časopisu ‘‘Glas istoka’’ (od 2008).
Od 2000. godine do 2006. bio je predsjednik Udruženja (ali i osnivač) književnika – Podružice sarajvsko-romanijsko-drinske regije.
U toku 2014. godine osniva Prve internet TV BiH LjUDI GOVORE

Objavio je:

1. ‘‘Samoubica objašnjava svoj slučaj’’ (roman), ‘‘Svjetlost’’, Sarajevo, 1988. godine;
2. ‘‘Baštinski dar’’ (poezija), ‘‘Univerzal’’, Tuzla, 1999. godine;
3. ‘‘Uzlazno padanje’’ (drama), ‘‘Sterijino pozorje’’, Novi Sad, 1999. godine;
4. ‘‘Molitva za mrtve’’ (poezija), RIZ ‘‘Prosvjeta’’, Srpsko Sarajevo, 1993. godine;
5. ‘‘Zbogom Sarajevo’’ (poezija), Udruženje za informativno-kulturnu djeltnost ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1996. godine;
6. ‘‘Romanijski soneti’’ (poezija), Udruženje za informativno-kulturnu djeltnost ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1997. godine;
7. ‘‘Ona koje ima’’ (poezija), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1999. godine;
8. ‘‘Ode, a da nije poginuo’’ (poetsko-filozofska drama), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1999. godine;
9. ‘‘Pjevljive priče’’ (poezija za djecu), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2002. godine;
10. ‘‘Očevim jezikom’’ (poezija), Zavod za udžbenike i nastava sredstva, Istočno Sarajevo, 2004. godine;
11. ‘‘Viđenje unaprijed – život na brisanom prostoru’’ (dokumentarna hronologoja), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2005. godine;
12. ‘‘Izabrane pjesme’’ (poezija), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2006. godine;
13. ‘‘Roman o Ivani’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2007. godine;
14. ‘‘Sjenke’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2006. godine;
15. ‘‘Pjesnici u đačkom kolu’’ (izbor poezije pjesnika sarajevsko-romanijsko-drinske regije za djecu), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2008. godine;
16. ‘‘Jezikom duše’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2010. godine.

Član je Udruženja književnika Republike Srspke i Srbije, Udruženja šumarskih inženjera i tehničara, osnivač Udruženja za informativno-kulturnu djelatnost i Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ i ‘‘Glasa istoka’’ – časopisa za književnost, umjetnot, nauku i društveni život.
Objavljivao je u ‘‘Oslobođenju’’, ‘‘Našim danima’’, ‘‘Licima’’, ‘‘Životu’’, ‘‘Mostovima’’, ‘‘Stvaranju’’, ‘‘Mladosti’’, ‘‘Energoinvestu’’, ‘‘Životu’’, ‘‘Odjeku’’, ‘‘Književnoj reči’’, ‘‘Književnim novinama’’, ‘‘Oku’’, ‘‘Javnosti’’...
O njegovim knjigama su pisali:

• Majo Otan (Jugo-harakiri Nedeljka Žugića - o romanu ‘‘Samoubica objašnjava svoj slučaj’’, ‘‘Naši dani’’, 1988);
• Vladimur Jagličić (Stihovi slikani užasom - o zbirci pjesama ‘‘Molitva za mrtve’’, ‘‘Javnost’’, 1995);
• Radoslav Samarddžija (Pjesme ratnog užasa - o zbirci pjesama ‘‘Molitva za mrtve’’, Oslobođenje 1994);
• Milanko Vitomir Mali (Sonetna daronosnica - o zbirci pjesama ‘‘Romanijski soneti’’, Oslobođenje, 2000);
• Nedeljko Zelenović (Soneti bola i radovnja - o zbirci pjesama ‘‘Romanijski soneti’’, Oslobođenje, 2000);
• Nedeljko Zelenović (Ženi na putu od ničega do nečega - o zbirci pjesama ‘‘Ona koje ima’’, Oslobođenje, 2001);
• Milenko Stojčić (Lirske epistole Nedeljka Žugića - o zbirci pjesama ‘‘Ona koje ima’’, ‘‘Glas srpske’’, 2002);
• Radoslav Samadžija (Rat nas je sve pobjedio - o poetsko-filozofskoj drami ‘‘Ode, a da nije poginuo’’, ‘‘Glas srpske’’, 2002);
• Nedeljko Zelenović (Oda čovjeku i duši - zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Glas srpske’’, 2004);
• Radoslav Samardžija (Poetski naboj romana - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Gls srpske’’, 2004);
• Tanja Trifunović (Put čudnovate staze srca - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Nezavisne novine’’ 2008);
• Bojana Popadić (U bijeloj sjenci oblaka - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Glas srpske’’, 2007);
• Nedeljko Zelenović (Spasiće nas ljubav i praštanje - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, knjiga književnih kritika ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’ Nedeljka Zelenovića, 2011);
• Nedeljko Zelenović (Pisci su lažljivci koji govore istinu - o romanu ‘‘Sjenke’’, knjiga kjiževnih kritika ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’ Nedeljka Zelenovića, 2011);
• Željka Domazet (Sjenke rata i rasula - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Saša Šekara (Nebeske suze spasa - o zbirci pjesama ‘‘Izabrane pjesme’’, ‘‘Glas srpske’’, 2007);
• Nedeljko Babić (Poetika u nagonu izviđanja - o zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Oslobođenje’’, 2001);
• Zoran Kostić (Oči duše - o zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Radoslav Samardžija (Moderno literarno djelo - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Nezavisne novine’’, 2007);
• Mihailo Orlović (Veži me tako da mogu da letim - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Radoslav Samardžija (Mozaička poetsko-dokumentarističko-filozofska struktura romana - o romanu ‘‘Sjenke’’, sajt www.svsava.org, 2006);
• Radomir Jagodić (Ljubav Bisere i nauma je Nojeva arka spasa - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011);
• Petar Aškraba zagorski (U središtu knjige je ljubav - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011);
• Dušan Zurovac (U znaku traganja - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011).

Zastupljen je u:
• ‘‘Enciklopediji pjesnika Jugoslavije 1990. godine’’,
• ‘‘Antologiji savremene srpske poezije pjesnika rođenih poslije 1945. godine’’ Vladimira Jagličića i
• ‘‘Nasukani na list lirike’’ (antologiji savremene srpske poezije Bosne i Hercegovine) Anđelka Anušića i Živka Maleševića.

Nagrade:

• Nagrada ‘‘Slovo gorčina’’ (1981 i 1982),
• Gordanino proleće (1980),
• Plaketa ‘‘Pjesnik - svjedok vremena’’ za knjigu ‘‘Ona koje ima’’, 2002.,
• Plaketa ‘‘Svetosavlje’’ Trebinje, 2003.,
• Istina o Srbima (Gradiška),
• Književne zajednice ''Jovan Dučić'' za najbolju pjesmu u 2002. godini,
• Povelja Vidovdanskih pjesničkih susreta za rukopisnu zbirku pjesama ‘‘Zbogom Sarajevo’’ 1996.,
• Povelja Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ za najbolju knjigu na temu ljubavi za roman ‘‘Roman o Ivani’’, 2009.

Projekti:
''Prvi festival guslara Bosne i Hercegovine'', Ilijaš 1991. godine,
‘‘Vidovdanski pjesnički susreti’’ u Sokocu (od 1993 godine),
Udruženja za informativno-kulturnu djelatnost i Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ (objavilo je 55 knjiga raznih žanrova i raznih autora),
Ratnih izdanja knjiga i novina u Republici Srpskoj (‘‘Srpski vojnik’’ - kasnije ‘‘Srspka vojska’’, ‘‘Rat u pjesmi’’ – prva štampana knjiga u ratu 1993. godine i prvih štampanih izdanja u RIZ ‘‘Prosvjeta’’ – sada Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva),
‘‘Književnici zajedno’’,
‘‘Knjižvnici sa prirodom’’,
‘‘Pjesnici u đačkom kolu’’ (antologija pjesnika za djecu sarajevsko-romanijsko-drinske regije),
Informativno-stručnog časopis ‘‘Šume’’,
‘‘Glas istoka’’, časopis za književnot, umjetnost, nauku i ruštveni život,
‘‘Đurđevdnski krst na Romaniji’’ (humanitarna akcija)
‘‘Alter-ego’’ (centra za ličnu, bračnu i porodičnu problematiku) i mnogih nevladinih organizacija koje su uticale da se ‘‘skinu’’ sankcije opštinama u Republici Srpskoj, sprečavao sukobe, kao što su pobune vojske, kao i drugih pobuna na relacijama koje nisu za javnost.
Piše filmske scenarije (‘‘Druga ruka’’, ‘‘Čuvari predsjednika’’, ‘‘Nema pare bez omare’’, ‘‘Miljacka - rijeka života i smrti’’, ‘‘Život na rukama’’...)
Istražuje sociološko-psihološke fenomene i pojave.

Objavio je traktate jasne do bola: ‘‘Rat mitova’’, ‘‘Kraj trojedne Bosne i Hercegovine’’, ‘‘Kolektivna smrt naroda’’, ‘‘Čovjek je uzrok haosa’’, ‘‘Ko je grobar Srba u BiH’’, ‘‘Kome treba ovakva policija’’, ‘‘Nikolino samo(ubistvo)’’, ‘‘Nepotpisani pečat istine’’, ‘‘Šumska mafija pustoši šume’’,’’Nestanak šuma je krađa budućnosti’’, ‘‘Balvan pukao od opterećenja’’, ‘‘Rat filmskom industrijom’’, ‘‘Neka književnika makar nikome ne trebali’’, ‘‘Samouništenju naroda prethodi kriza kulture’’, ‘‘Sebi fabrike – narodu višak nemanja’’, ‘‘Nestala je krivina udesno’’, ‘‘Infektivan jezik mržnje’’, ‘‘Prodaja Srebrenice’’, Sodoma i gomora’’, ‘‘Splav koji prokišnjava’’, ‘‘Medijski linč SDS-a’’, ‘‘Nekažnjeni čitač budućnosti’’, ‘‘Pođi-stani-odustani’’, ‘‘Prosjački štap za odlikovane’’, ‘‘Upozorenje Srbia na zle sile’’, ‘‘Višegrdska staza – od svjetske manifestacije do prvatizacije’’, ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’, ‘‘Žive rane peku, a srce ne puca’’, ‘‘Vladavina diktature nerada i nereda’’, ‘‘Proizvođači prošlosti – kradljivci budućnosti’’, Najezda loših pisaca’’, Sa Titom energija zablude, poslije Tita strah od budućnosti’’, ‘‘Pazi se, prisluškuju’’, ‘‘Svijest pala u nesvijest’’, ‘‘Infektivan jezik mržnje’’, ‘‘Duhovi zlobe’’, ‘‘Da te nema trebalo bi te izmisliti’’, ‘‘ Banke bez fabrika kradu budućnost’’, ‘‘U svetom siromaštvu vlast čeka narodna sačekuša’’, ‘‘Da te nema trebalo bi te izmisliti’’, itd.

Adresa:
Romanijska 87
71420 Pale

e-mail: nedeljko.zugic@gmail.com
http://nedeljkozugic.blog.rs/
Telefoni: +387 (0)57 226-538, +387 (0)65 543-983

Meni

Pretraži

Kalendar

«	Decembar 2017					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

Nedeljko Žugić, 2