Nedeljko Žugić, 2

ВЕТЕРАНИ СУ УЧИТЕЉИ

ПРАВИЛНОГ ГАЗДОВАЊА ШУМАМА

Трећи сусрет шумара ветерана био је у Теслићу, у предивном ресторану Хајдушке воде, 26. маја 2017. године, коју је организовало, као и два претходна, дјелотворно и акционо позитивно Удружење грађана ''Центар а шуме'' (ЦЕФОР) из Бања Луке, уз материјалну помоћ ЈПШ ''Шуме Републике Српске''.

На трећем скупу, у оном стручном дијелу, реализоан је приједлог професора шумарског факултета Милоша Копривице да сусрети у неком облику поприме форму научног скупа, гдје ће се говорити о стању у шумарству – некада и сада, са прогнозама како ће оно бити у будућности.

ЦЕФОР (Центар за шуме), као организтор је то акционо преточио мисао водиљу "Искуством у будућност шумарства".

Шума је велика кућа мајке природе, коју експлоатише непослушно и неукториво дијете грешке, рекли су у својим писменим трактатима и проћитаним на овом сусрету први директор ЈПШ ''Шуме Републике Српске'' Богдан Крупљанин и мр Саво Живковић, а њима су се придружили и професор Рончевић, Томислав Пејаковић и Миливоје Иванковић.

Вриједи истаћи врло индикативан трактат о стању у шмарству Републике Српске Мр Саве Живковића са насловом '' Неолиберални капитализам уништава прироиду и људе'', у којем, без длаке на језику каже:

''Данашњим директорима шумских газдинстава одузета су сва овлаштења која су била регулисана Статутом Јавног предузећа Шуме Републике Српске од 1994 до 2001 године, постали су управници радних јединица шумарства, везане су им руке, имају велику одговорност, а сами плаћају казне за грешке других.

Поред незадовољства са нормативним актима који су политички наметнути, стручно особље је незадовољно са организацијом рада, јер је приватник – пиланар постао газда шуме. Један број директора ћути, чувају столицу, јер увијек добро дођу свакој власти''.

Један број познатих и признатих шумрских стручњака, па и екеперата, није узео учешће у дискусији, јер сматра да им ријечи падају у празно...

Моја маленкост, када би узела учешће у овоме не би могла избјећи да кажем да је шумска мафија језгро криминала у Републици Српској, а да власт нема политичке енергије да се обрачуна са криминалом и да полицијска контрола до дада није дала никакве резултате. Они , када са најбољим крим-техничарима и оперативцима одраде посао на терену, на суду све пада, пошто шумска мафија има монопол у бесудној држви у којој треба да проговори шумарска струка, али када засвира стомак виолина – када сиротиња изађе на улицу, а не извођачи радова у шумарству који су девастирали труку и опустошили народне шуме. Да то осликам ријечима: ЈПШ ''Шуме Републике Српске'' личи на човјека потопљеног - са водом која је дошла до уста или са дрветом исчупаним из коријења, гдје је коријење окренуто у небо, а листови и стабло потопљено водама профитерског рулета.

Све у свему, оно што сам чуо од великих шумарских стручњака, који су вољели интегрално газдовање шумама, да је све ово системска, боље рећи грешка државе.

Томислав Пејаковић је истакао како су шуме изгледале кад је он почео радити као инжењер:

''Кад сам почео радити 60-их било је ту шума у којима је у сред дана мрачније, у сред зиме топлије, у сред љета хладније и тако даље. То су праве шуме које човјеков организам лијече... Ми смо имали задатак,којуналаже струка и традиција, да сачувамо шуме и пренесемо искуства на млађе генерације. На тај начин се наши грађани боље упознају са значајем шума и лакше се укљуују да нам помогну како би се сачувале шуме''.

Експерт за ловство мр Живко Рапајић каже:

“Велико је задовољство доћи и срести те људе послије толико година, јер година је доста, вријеме пролази, људи се и заборављају, али неке посебно шумарске, посебно стручне ловачке згоде, никад”.

Народни човјек и савјтник генралног директора ЈПШ ''Шуме Републике Српке'', Драган Грабовац каже:

''Ветерани шумарске струке су углавном људи у поодмаклим годинама који су отишли у пензију. Приредимо један ручак са њима и одржимо овако и расправу и мислимо да то ће прећи у традицију. Приступ је другачији према времену, некад су били другачији приступи, па онда анализирамо прошлост, садашњост и видимо шта ћемо у будућности, како се креће јавно предузеће”.

Професор др Рончевић је рекао: ''Посебна ми је ћаст и здовољство што могу да вас поздравим као бивше студенте који се сада налазе у статусу у којем се налазим и ја. А мени је среће доживјети то. Саслушао сам пажљиво излагања колега. На неке дијелове имам примједбе, а оно што није наглашено ја желим да то нагласим. Ни један од говорника није помињао стање у образовању, као што је средњег стручног кадра и на факултету? Педложио би да се Министарство за просвјету врати средњу техничку шумарску школу, јер оно које се стиче у средњошколским центрима није оно што је некада било, јер добар шумарски техничар је десна рука за шумарског инжењера...Шумарски факултет у Бања Луци је донекле стао на своје ноге, а ми смо пропустили прилику да реагујемо, као и стручне организације (друштво шумарских техничра и инжењера , шумарски факултет, министарство за шумарство), јер се отварају неки нови шмарски факулти, као што је онај у Власеници, а још увијек шумарски факултет у Бања Луци тавори са кадром. Који то кадар образује Шумарски факултет у Власеници, какве лиценце они мају и од кога си их добили? То је зе мене озбиљан проблем...''

Најзабвнији дио је томбола и главна награда моторна пила, коју поклања Шумоопрема из Бања Луке и представник Бојан Јокановић, а добио је Богдан Ступар.

Свакако треба истаћи добар извбор музике уживо, гдје су два пјевача и једна пјевачица забављали ветерне и госте из јавног предузећа и министсрства за шумарство, међу којима је и шофер дирктора ШГ ''Височник'' Хан Пијесак, који је гитариста и падобранац, врло занимљив и поштен човјек. Њему се придружио у пјевању и савјтник директора, како смо нагласили – народни човјек Драган Грабовац.

Захваљујући мојој маленкости, као оснивачу и власнику Прве интернет ТВ ''Људи говоре'', све ово је представљено јавно тамо да га гледају сви људи на земаљској кугли, али сам приредио и билтен досадашња три сусрета са професором др. Зораном Маунагом, који је кристал који вибрирау шумарству и шумарској струци у сваком здравом и појмљивом смислу.

Општи утисак је добар, с напоменом да се читање реферата не може у цјелости подржати у сали гдје звече тањити и виљушке, пролазе конобари, тако да то поспјешује скретање пажње за слушање предавача.

Осјтљивој савјести да се закључити да то и јесте слика стања у шумрству, вкако сам давнов закључио у књизи мојих трактата 2004. године : ДИКТИРАН И КОНТРОЛИСАН ХАУС У ШУМАМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ. Морам признати, сада је шума отета од струке и народа...Шумри су постали, неправедно је то рећи јер су у политичком жрвњу или потопљени водом као страхом - ''обманути обмањивачи'', а шума плијен грубих експлоаторско профитерских појединаца, који нису криви, јер им је то омогућила држава. ''Системска грешка'', што би рекао наумни инжењер Слободан Форцан из Сокоца, а спас је како је трекао велики знаиша и најбољи инжењер као нормирац правних норми у шумарству мр Радован Симић, који је у препуној сали Привредне коморе у Бања Луци, рекао шумрима колегама, на крају излагања, гдје су га сви слушали ''заустављеног дисања'': ''Ако е овакав Закон о шумама усвоји , запамтите, у шумарству ће настати прави хаос''.

Тако и толико, ваш и непоткупљив свједок,

                                                                                                 Недељко Жугић

Stručnoj redakciji za književnost Enciklopedije Republike Srpske

BIOGRAFIJA SA BIBLIOGRAFIJOM

Nedeljko Žugić, pjesnik, romansijer, izdavač i novinar, rođen je 20. januara 1952. godine u Olovu, gdje je završio osnovnu školu (1968), a srednju (1971), Višu socijalnu školu (1978) i visoku - socijalni rad (1982 u Sarajevu. Nadalje se školovao po pravilu ‘‘Koža je ogledalo mozga, kao posvećenik i prosvjetljenik istine, što će naknadno objaviti (opečaćeno djelima)…
Živio je od 1968 do 1995. godine u Sarajevu, a sada živi na Palama.
Radio je u ‘‘Energoinvestu’’ od 1974. do 1992. godine, na raznim poslovima, studirao i pisao uz rad;
Opštini Ilidža 1992 (april, maj, juni), kao urednik lista ‘‘Srpsko slovo’’;
Sarajevsko-romanijski korpus (juli, avgust, septembar), kao urednik lista ‘‘Srpski vojnik’’;
Ministarstvu za boračka pitanja u Vladi Republike Srpske (1993 do juna 1994), kao stručni saradnik za humanitarne poslove;
Zavodu za udžbenike (tada RIZ ‘‘Prosvjeta) i nastavna sredstva Republike Srpske (od juna 1993. do avgusta 1995), kao urednik u izdavačkoj djelatnosti;
Od septembra 1995. do do maja 2000. prvi slobodni umjetnik Republike Srpske, bavio se istraživanjem sociološko-psiholoških fenomena i pojava, govorio svoju monodramu ‘‘Ode, a da nije poginuo’’ i fotografisao učenike sarajevsko-romanijsko-drinske regije (preko 10 hiljada);
Od maja 2000. radi kao glavni i odgovorni urednik Informativno-stručnog časopisa ‘‘Šume’’ u JPŠ ‘‘Šume Republike Srpske’’;
U toku 1993.godine osnivao Udruženje za informativno kulturnu djelatnost ‘‘Sveti Sava’’, a 1998. Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’, (gdje je izdavač i glavni i odgovorni urednik i časopisu ‘‘Glas istoka’’ (od 2008).
Od 2000. godine do 2006. bio je predsjednik Udruženja (ali i osnivač) književnika – Podružice sarajvsko-romanijsko-drinske regije.
U toku 2014. godine osniva Prve internet TV BiH LjUDI GOVORE

Objavio je:

1. ‘‘Samoubica objašnjava svoj slučaj’’ (roman), ‘‘Svjetlost’’, Sarajevo, 1988. godine;
2. ‘‘Baštinski dar’’ (poezija), ‘‘Univerzal’’, Tuzla, 1999. godine;
3. ‘‘Uzlazno padanje’’ (drama), ‘‘Sterijino pozorje’’, Novi Sad, 1999. godine;
4. ‘‘Molitva za mrtve’’ (poezija), RIZ ‘‘Prosvjeta’’, Srpsko Sarajevo, 1993. godine;
5. ‘‘Zbogom Sarajevo’’ (poezija), Udruženje za informativno-kulturnu djeltnost ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1996. godine;
6. ‘‘Romanijski soneti’’ (poezija), Udruženje za informativno-kulturnu djeltnost ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1997. godine;
7. ‘‘Ona koje ima’’ (poezija), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1999. godine;
8. ‘‘Ode, a da nije poginuo’’ (poetsko-filozofska drama), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1999. godine;
9. ‘‘Pjevljive priče’’ (poezija za djecu), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2002. godine;
10. ‘‘Očevim jezikom’’ (poezija), Zavod za udžbenike i nastava sredstva, Istočno Sarajevo, 2004. godine;
11. ‘‘Viđenje unaprijed – život na brisanom prostoru’’ (dokumentarna hronologoja), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2005. godine;
12. ‘‘Izabrane pjesme’’ (poezija), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2006. godine;
13. ‘‘Roman o Ivani’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2007. godine;
14. ‘‘Sjenke’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2006. godine;
15. ‘‘Pjesnici u đačkom kolu’’ (izbor poezije pjesnika sarajevsko-romanijsko-drinske regije za djecu), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2008. godine;
16. ‘‘Jezikom duše’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2010. godine.

Član je Udruženja književnika Republike Srspke i Srbije, Udruženja šumarskih inženjera i tehničara, osnivač Udruženja za informativno-kulturnu djelatnost i Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ i ‘‘Glasa istoka’’ – časopisa za književnost, umjetnot, nauku i društveni život.
Objavljivao je u ‘‘Oslobođenju’’, ‘‘Našim danima’’, ‘‘Licima’’, ‘‘Životu’’, ‘‘Mostovima’’, ‘‘Stvaranju’’, ‘‘Mladosti’’, ‘‘Energoinvestu’’, ‘‘Životu’’, ‘‘Odjeku’’, ‘‘Književnoj reči’’, ‘‘Književnim novinama’’, ‘‘Oku’’, ‘‘Javnosti’’...
O njegovim knjigama su pisali:

• Majo Otan (Jugo-harakiri Nedeljka Žugića - o romanu ‘‘Samoubica objašnjava svoj slučaj’’, ‘‘Naši dani’’, 1988);
• Vladimur Jagličić (Stihovi slikani užasom - o zbirci pjesama ‘‘Molitva za mrtve’’, ‘‘Javnost’’, 1995);
• Radoslav Samarddžija (Pjesme ratnog užasa - o zbirci pjesama ‘‘Molitva za mrtve’’, Oslobođenje 1994);
• Milanko Vitomir Mali (Sonetna daronosnica - o zbirci pjesama ‘‘Romanijski soneti’’, Oslobođenje, 2000);
• Nedeljko Zelenović (Soneti bola i radovnja - o zbirci pjesama ‘‘Romanijski soneti’’, Oslobođenje, 2000);
• Nedeljko Zelenović (Ženi na putu od ničega do nečega - o zbirci pjesama ‘‘Ona koje ima’’, Oslobođenje, 2001);
• Milenko Stojčić (Lirske epistole Nedeljka Žugića - o zbirci pjesama ‘‘Ona koje ima’’, ‘‘Glas srpske’’, 2002);
• Radoslav Samadžija (Rat nas je sve pobjedio - o poetsko-filozofskoj drami ‘‘Ode, a da nije poginuo’’, ‘‘Glas srpske’’, 2002);
• Nedeljko Zelenović (Oda čovjeku i duši - zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Glas srpske’’, 2004);
• Radoslav Samardžija (Poetski naboj romana - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Gls srpske’’, 2004);
• Tanja Trifunović (Put čudnovate staze srca - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Nezavisne novine’’ 2008);
• Bojana Popadić (U bijeloj sjenci oblaka - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Glas srpske’’, 2007);
• Nedeljko Zelenović (Spasiće nas ljubav i praštanje - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, knjiga književnih kritika ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’ Nedeljka Zelenovića, 2011);
• Nedeljko Zelenović (Pisci su lažljivci koji govore istinu - o romanu ‘‘Sjenke’’, knjiga kjiževnih kritika ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’ Nedeljka Zelenovića, 2011);
• Željka Domazet (Sjenke rata i rasula - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Saša Šekara (Nebeske suze spasa - o zbirci pjesama ‘‘Izabrane pjesme’’, ‘‘Glas srpske’’, 2007);
• Nedeljko Babić (Poetika u nagonu izviđanja - o zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Oslobođenje’’, 2001);
• Zoran Kostić (Oči duše - o zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Radoslav Samardžija (Moderno literarno djelo - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Nezavisne novine’’, 2007);
• Mihailo Orlović (Veži me tako da mogu da letim - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Radoslav Samardžija (Mozaička poetsko-dokumentarističko-filozofska struktura romana - o romanu ‘‘Sjenke’’, sajt www.svsava.org, 2006);
• Radomir Jagodić (Ljubav Bisere i nauma je Nojeva arka spasa - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011);
• Petar Aškraba zagorski (U središtu knjige je ljubav - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011);
• Dušan Zurovac (U znaku traganja - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011).

Zastupljen je u:
• ‘‘Enciklopediji pjesnika Jugoslavije 1990. godine’’,
• ‘‘Antologiji savremene srpske poezije pjesnika rođenih poslije 1945. godine’’ Vladimira Jagličića i
• ‘‘Nasukani na list lirike’’ (antologiji savremene srpske poezije Bosne i Hercegovine) Anđelka Anušića i Živka Maleševića.

Nagrade:

• Nagrada ‘‘Slovo gorčina’’ (1981 i 1982),
• Gordanino proleće (1980),
• Plaketa ‘‘Pjesnik - svjedok vremena’’ za knjigu ‘‘Ona koje ima’’, 2002.,
• Plaketa ‘‘Svetosavlje’’ Trebinje, 2003.,
• Istina o Srbima (Gradiška),
• Književne zajednice ''Jovan Dučić'' za najbolju pjesmu u 2002. godini,
• Povelja Vidovdanskih pjesničkih susreta za rukopisnu zbirku pjesama ‘‘Zbogom Sarajevo’’ 1996.,
• Povelja Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ za najbolju knjigu na temu ljubavi za roman ‘‘Roman o Ivani’’, 2009.

Projekti:
''Prvi festival guslara Bosne i Hercegovine'', Ilijaš 1991. godine,
‘‘Vidovdanski pjesnički susreti’’ u Sokocu (od 1993 godine),
Udruženja za informativno-kulturnu djelatnost i Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ (objavilo je 55 knjiga raznih žanrova i raznih autora),
Ratnih izdanja knjiga i novina u Republici Srpskoj (‘‘Srpski vojnik’’ - kasnije ‘‘Srspka vojska’’, ‘‘Rat u pjesmi’’ – prva štampana knjiga u ratu 1993. godine i prvih štampanih izdanja u RIZ ‘‘Prosvjeta’’ – sada Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva),
‘‘Književnici zajedno’’,
‘‘Knjižvnici sa prirodom’’,
‘‘Pjesnici u đačkom kolu’’ (antologija pjesnika za djecu sarajevsko-romanijsko-drinske regije),
Informativno-stručnog časopis ‘‘Šume’’,
‘‘Glas istoka’’, časopis za književnot, umjetnost, nauku i ruštveni život,
‘‘Đurđevdnski krst na Romaniji’’ (humanitarna akcija)
‘‘Alter-ego’’ (centra za ličnu, bračnu i porodičnu problematiku) i mnogih nevladinih organizacija koje su uticale da se ‘‘skinu’’ sankcije opštinama u Republici Srpskoj, sprečavao sukobe, kao što su pobune vojske, kao i drugih pobuna na relacijama koje nisu za javnost.
Piše filmske scenarije (‘‘Druga ruka’’, ‘‘Čuvari predsjednika’’, ‘‘Nema pare bez omare’’, ‘‘Miljacka - rijeka života i smrti’’, ‘‘Život na rukama’’...)
Istražuje sociološko-psihološke fenomene i pojave.

Objavio je traktate jasne do bola: ‘‘Rat mitova’’, ‘‘Kraj trojedne Bosne i Hercegovine’’, ‘‘Kolektivna smrt naroda’’, ‘‘Čovjek je uzrok haosa’’, ‘‘Ko je grobar Srba u BiH’’, ‘‘Kome treba ovakva policija’’, ‘‘Nikolino samo(ubistvo)’’, ‘‘Nepotpisani pečat istine’’, ‘‘Šumska mafija pustoši šume’’,’’Nestanak šuma je krađa budućnosti’’, ‘‘Balvan pukao od opterećenja’’, ‘‘Rat filmskom industrijom’’, ‘‘Neka književnika makar nikome ne trebali’’, ‘‘Samouništenju naroda prethodi kriza kulture’’, ‘‘Sebi fabrike – narodu višak nemanja’’, ‘‘Nestala je krivina udesno’’, ‘‘Infektivan jezik mržnje’’, ‘‘Prodaja Srebrenice’’, Sodoma i gomora’’, ‘‘Splav koji prokišnjava’’, ‘‘Medijski linč SDS-a’’, ‘‘Nekažnjeni čitač budućnosti’’, ‘‘Pođi-stani-odustani’’, ‘‘Prosjački štap za odlikovane’’, ‘‘Upozorenje Srbia na zle sile’’, ‘‘Višegrdska staza – od svjetske manifestacije do prvatizacije’’, ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’, ‘‘Žive rane peku, a srce ne puca’’, ‘‘Vladavina diktature nerada i nereda’’, ‘‘Proizvođači prošlosti – kradljivci budućnosti’’, Najezda loših pisaca’’, Sa Titom energija zablude, poslije Tita strah od budućnosti’’, ‘‘Pazi se, prisluškuju’’, ‘‘Svijest pala u nesvijest’’, ‘‘Infektivan jezik mržnje’’, ‘‘Duhovi zlobe’’, ‘‘Da te nema trebalo bi te izmisliti’’, ‘‘ Banke bez fabrika kradu budućnost’’, ‘‘U svetom siromaštvu vlast čeka narodna sačekuša’’, ‘‘Da te nema trebalo bi te izmisliti’’, itd.

Adresa:
Romanijska 87
71420 Pale

e-mail: nedeljko.zugic@gmail.com
http://nedeljkozugic.blog.rs/
Telefoni: +387 (0)57 226-538, +387 (0)65 543-983

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• КУЛТУРНИ СЛОЈ ЈЕ ОД ЖАБЉИХ ЦРИЈЕВА
• СИНИШA MOНГO I АНДРИЋЕВА ПОГРЕБНА ПЈЕСМA
• ЈАВНИ ПОМЕН (DR MIODRAG LAZIĆ)
• BEOGRAD: RATNI VETERANI NEVIDLJIVI ZA VLAST I MEDIJE (NAKON 150 DANA ŠTRAJKA)
• INFORMATIVNO-MREŽNI RAT PROTIV RUSA I SRBA
• TIMSKO ISTRAŽIVANJE JAVNOSTI RADA JAVNIH PREDUZEĆA
• U AUŠVICU NE MOGU DA GORE SVIJEĆE I DA RASTE CVIJEĆE
• ВАЉЕВО: ГРАЧАНИЦА ЈЕ ПОТОПЉЕНА ВОДОМ, А СРБИЈА СТРАХОМ
• ВАЉЕВО: ГРАЧАНИЦА ЈЕ ПОТОПЉЕНА ВОДОМ, А СРБИЈА СТРАХОМ
• ZENICA: ŽARKO HRGIĆ OSAM GODINA ŽIVI U PEĆINI SA PSIMA
• VALJEVO: LJEKOVITA TESLINA ENERGETSKA POLJA PODNO MEDVEDNIKA
• OLOVO: OGRAĐENO I UREĐENO GROBLJE NA BRDIMA
• 11. ФЕСТИВАЛ ИЗВОРНЕ СРПСКЕ ПЈЕСМЕ - АРАНЂЕЛОВАЦ, 2017.
• БИЉАНА РИСТИЋ: УКАМЕЊНЕ СЛИКЕ КОЈЕ ГОВОРЕ
• СЈЕНИЦА (ГРАДАЦ): ЕПСКА ЛЕГЕНДА – ПЈЕСНИК И ГУСЛАР ВУК ПАНТОВИЋ
• OSMJEH MONIKE BELUČI NA ZELENGORI
• ZALENGORA, ISKONSKI STOČARI I OSMJEH MONIKE BELUČI
• РОГАТИЦА: ГДЈЕ ЈЕ НЕСТАО РАДОМИР НЕШКОВИЋ
• МИЛОРАД ГОЛИЈАН - СВЈЕТЛОСТ У НОЋАЈУ
• 5 . САБОРОВАЊЕ СРПСКОГ ИЗВОРНОГ ПЈЕВАЊА НА ПАЛАМА
• Трактат о корупцији : НАРОДНА САЧЕКУША СПРЈЕЧАВА КОРУПЦИЈУ
• Дан косидбе "Романија 2017"
• PALE : POSJETA NAJAKCIONIJIEG EKOLOGA NA SVIJETU (NIKOLA ALEKSIĆ)
• ТРЕЋИ СУСРЕТ ВЕТЕРАНА ШУМАРСТВА (Теслић), 26. мај 2017.
• ИСТРАЖИВАЊА: МОРАЛНА И ПРАВНА СМРТ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
• NEDELJKO ŽUGIĆ: ZAVIČAJNE, PROROČKE I ANTIRATNE PJESME
• Čestitamo

• ČLANCI, TRAKTATI, KOLUMNE [21]
• ISTRAŽIVANJA [3]
• LJUDI GOVORE [0]
• MOJE KNJNIGE [2]
• ISTINOM PROTIV LAŽI [0]
• PARAPSIHOLOGIJA [0]
• PORTRET POZITIVNIH LIKOVA [0]
• VIĐENJE UNAPRIJED [0]
• ELEKTRONSKI I ŠTAMPANI MEDIJI [0]
• Generalna [1]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom