Nedeljko Žugić, 2

СИНИШA MOНГO I АНДРИЋЕВА ПОГРЕБНА ПЈЕСМA

nedeljkozugic73 | 27 Mart, 2021 21:54

У јеку ратних дејстава, Синиша је био међу првим борцима у Граду. Јављао се свакодневно у Кризни штаб. На себи је имао нову беспријекорно чисту униформу америчких командоса, панцир кошуљу испод, двије бомбе окачене на алкама опасача, а двије испод џепова на грудима, моторолу у лијевом џепу, хеклер у лијевој руци (десна му је увијек била слободна). Имао је за борце велико поштовање, свакога је називао братом. Непријатеља није цијенио, сматрао их је залуталим људима који иду слијепи за својим вођом, који их води стрјелимице у пакао. То је говорио борцима који су као дрогирани трчали преко поља, јер су их убједили да је Град пао и да је наручена вечера за ''Зелене беретке'' у хотелу "Србија".

Након првог и другог жестоког напада, када је пуштало коријење тровлашће цивилне, војне и муповске власти, Синиша се није снашао у њеној разуђености командовања, јер није знао одакле долази команда. Ипак, остао је највјернији Кризном штабу, чије се командно мјесто гасило, јер су увођени професионалци у редове српске војске.

Да би увео ред у разуђеност командовања, Синиша је довео Специјалце, који су као тајфун прошли Илиџом, затварајући све кафане. Узели су једно ауто са озвучењем и отишли су у Добрињу преко пута, легендарних Неџарића. Муслимане из Соколовић Колоније су позивали на предају... Тражили су од Кризног штаба посебне услове да би учествовали у борби. Нису им изашли у сусрет, бојали су се њихове доминације у стварању реда пред народом који су повели у рат. Специјалци су се повукли, јер нису могли да се договоре са цивилним властима шта је њихово када се узме Соколовић-колонија и Храсница. То су искористили Јанкови добровољци па су се распоредили од општине до станице јавне безбједности, желећи да преузму власт у општини. Човјек у црном шеширу, чекао је само тренутак да изда команду. Општински чиновници и функционери нису смјели писнути. Синише није нигдје било. Ненад изађе из општине и потражи Јанка. Фино га примио ословљавајући га за "брате". Ненад рече: "Тровлашће је проблем, али треба прво ућу у фазу успостављања реда..." Шта се десило у души Јанковој никада неће сазнати. Ненад је наговорио Јанка да не напада општину.

Синиша је у то вријеме отишао на Романију. Имао је задатак да доведе појачање. Послао га је радикалан човјек из општине, грлени агитатор мобилизације, страшив као препелица, а волио је да хвата змије туђим рукама, као и његова сабраћа који су у позадини фронта купили плијен.

Када је Синиша дошао са појачањем, отворио им је свој луксузни ресторан у подруму. Ту се шири и сужава зачаран круг његовог ратног мита.

Ратна дејства су се разбуктала. Сарајево је показивало ратно лице свијету. Бакље Четрнаестих зимских олимпијских игара су се угасиле.

Синиша се није препао прозивке предратних другова, с друге стране барикаде, јер су му послали јавну пријетњу: "Огулићемо ти кожу, расчупаћемо те као мачку..." Није се бојао, јер штит је био народ који свјесно брани себе и своје. Више се бојао унутрашњег непријатеља, који су осуђивали пружање отпора, одбијајући писмени и усмени позив за мобилизацију.

Још су радили телефони, усијавале су се жице од јавки и дојава, правих и погрешних. Систем везе је био неозбиљан и непоуздан. Непријатељ је акције могао пратити телефоном, јер народ, чим почне пуцњава и напади, све прича... Све то, да није рат, дестабилисало би и најстабилније, али у рату се дешавају чуда: многи људи, иначе нервно осјетљиви, постају прибрани, одређени према свакој појави, нема у њима више оне нервозне струје, неуротичних покрета. Када осјете страх и опасност, проговори нагон самоодбране, пређу у своју супротност.

Убрзо, након доласка појачања, Синиша је улетио у општину тражећи ослонац радикалног и грленог потпредсједника Заврзана, професора, неостварену личност, који о себи говори: "Ја сам Тито, ја, ја, ја..." Када су га питали међународни преговарачи: "Гдје сте били професор?" Одговорио је: "У машинскум техникум!" Као образовани људи хтјели су да се увјере гдје је тако настран човјек могао радити. Одговорили су осмијехом, а не подсмијехом.

Тај човјек, који је скренуо пажњу својом ексцентричношчу и међународним преговарачима, био је ослонац Синиши, који је једног априлског јутра добрзао у Прес центар код Ненада, као да га виле носе. Он му рече: "Не држи се у близини професора, никоме не доноси добро, паметује ратујући туђим рукама..." Те ријечи као да су отишле са њим у ратни хаос. Одбрзао је праћен неконтролисаним мислима.

Увече, стиже вијест до Ненада: "Синиша је отрован, у болници је''. Помисли да ли имају апарат за испирање стомака, јер је знао о каквом се отрову ради. Назвао је болницу. Рекли су да је изашао из болнице. Ненаду није јасно како су га у таквом стању пустити из болнице.

Ноћ је протекла у журном раду. Пред зору је чуо да је поново у болници. Рекли су "позлило му". Неко од грађана, који су долазили у општину по потврде, рече: "Узео је опет дрогу, па га је то дотукло!" Трећа вијест је била да је умро. Неке хладне и смртоносне сјенке пратиле су ријечи оних који су доносили вијести о њему.

У канцеларију је ушао његов рођак Жељко. Замоли је Ненада да оде у кућу жалости и сними га на одру, нудећи црно бијели филм. "Можеш и сахрану", додао је излазећи тужан и забринут.

Отишао је у кућу жалости. Покојникова мајка, отмена дама, у црном, у болном утонућу, држала је топлу руку на хладном челу сина. Тај нијеми дијалог између мајке и сина Ненад неће никада заборавити. Његово ледно чело гријала је зрацима мајчинске топле душе. Све око ње је губило сјај. Људи су трчкарали, спремали су сахрану, а она је хтјела да додирима оживи сина.

Он је лежао на одру непомичан, далек, без живе силе која је до јуче пламсала. Ненад примјети да је лице предимензионисано и да је кожа поцрнила. Није умро од своје смрти, од метака између којих се провлачио, од непријатеља који су пријетили да ће му одрати кожу, већ од тровања. Не треба питати докторе и прелиставати књиге судске медицине, предимензионисано тијело и поцрњела кожа, знаци су очитог тровања.

У завршном чину сахране, професор Заврзан је држао говор. Нека тиха жал царовала је у Ненаду. Сјетио се Андрићеве ''погребне пјесме" у којој неки умиру "на пољима сумњиве славе".

Недељко Жугић (Роман ''Сјенке'')

Komentari

Ko sam ja?

Stručnoj redakciji za književnost Enciklopedije Republike Srpske

BIOGRAFIJA SA BIBLIOGRAFIJOM

Nedeljko Žugić, pjesnik, romansijer, izdavač i novinar, rođen je 20. januara 1952. godine u Olovu, gdje je završio osnovnu školu (1968), a srednju (1971), Višu socijalnu školu (1978) i visoku - socijalni rad (1982 u Sarajevu. Nadalje se školovao po pravilu ‘‘Koža je ogledalo mozga, kao posvećenik i prosvjetljenik istine, što će naknadno objaviti (opečaćeno djelima)…
Živio je od 1968 do 1995. godine u Sarajevu, a sada živi na Palama.
Radio je u ‘‘Energoinvestu’’ od 1974. do 1992. godine, na raznim poslovima, studirao i pisao uz rad;
Opštini Ilidža 1992 (april, maj, juni), kao urednik lista ‘‘Srpsko slovo’’;
Sarajevsko-romanijski korpus (juli, avgust, septembar), kao urednik lista ‘‘Srpski vojnik’’;
Ministarstvu za boračka pitanja u Vladi Republike Srpske (1993 do juna 1994), kao stručni saradnik za humanitarne poslove;
Zavodu za udžbenike (tada RIZ ‘‘Prosvjeta) i nastavna sredstva Republike Srpske (od juna 1993. do avgusta 1995), kao urednik u izdavačkoj djelatnosti;
Od septembra 1995. do do maja 2000. prvi slobodni umjetnik Republike Srpske, bavio se istraživanjem sociološko-psiholoških fenomena i pojava, govorio svoju monodramu ‘‘Ode, a da nije poginuo’’ i fotografisao učenike sarajevsko-romanijsko-drinske regije (preko 10 hiljada);
Od maja 2000. radi kao glavni i odgovorni urednik Informativno-stručnog časopisa ‘‘Šume’’ u JPŠ ‘‘Šume Republike Srpske’’;
U toku 1993.godine osnivao Udruženje za informativno kulturnu djelatnost ‘‘Sveti Sava’’, a 1998. Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’, (gdje je izdavač i glavni i odgovorni urednik i časopisu ‘‘Glas istoka’’ (od 2008).
Od 2000. godine do 2006. bio je predsjednik Udruženja (ali i osnivač) književnika – Podružice sarajvsko-romanijsko-drinske regije.
U toku 2014. godine osniva Prve internet TV BiH LjUDI GOVORE

Objavio je:

1. ‘‘Samoubica objašnjava svoj slučaj’’ (roman), ‘‘Svjetlost’’, Sarajevo, 1988. godine;
2. ‘‘Baštinski dar’’ (poezija), ‘‘Univerzal’’, Tuzla, 1999. godine;
3. ‘‘Uzlazno padanje’’ (drama), ‘‘Sterijino pozorje’’, Novi Sad, 1999. godine;
4. ‘‘Molitva za mrtve’’ (poezija), RIZ ‘‘Prosvjeta’’, Srpsko Sarajevo, 1993. godine;
5. ‘‘Zbogom Sarajevo’’ (poezija), Udruženje za informativno-kulturnu djeltnost ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1996. godine;
6. ‘‘Romanijski soneti’’ (poezija), Udruženje za informativno-kulturnu djeltnost ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1997. godine;
7. ‘‘Ona koje ima’’ (poezija), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1999. godine;
8. ‘‘Ode, a da nije poginuo’’ (poetsko-filozofska drama), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1999. godine;
9. ‘‘Pjevljive priče’’ (poezija za djecu), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2002. godine;
10. ‘‘Očevim jezikom’’ (poezija), Zavod za udžbenike i nastava sredstva, Istočno Sarajevo, 2004. godine;
11. ‘‘Viđenje unaprijed – život na brisanom prostoru’’ (dokumentarna hronologoja), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2005. godine;
12. ‘‘Izabrane pjesme’’ (poezija), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2006. godine;
13. ‘‘Roman o Ivani’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2007. godine;
14. ‘‘Sjenke’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2006. godine;
15. ‘‘Pjesnici u đačkom kolu’’ (izbor poezije pjesnika sarajevsko-romanijsko-drinske regije za djecu), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2008. godine;
16. ‘‘Jezikom duše’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2010. godine.

Član je Udruženja književnika Republike Srspke i Srbije, Udruženja šumarskih inženjera i tehničara, osnivač Udruženja za informativno-kulturnu djelatnost i Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ i ‘‘Glasa istoka’’ – časopisa za književnost, umjetnot, nauku i društveni život.
Objavljivao je u ‘‘Oslobođenju’’, ‘‘Našim danima’’, ‘‘Licima’’, ‘‘Životu’’, ‘‘Mostovima’’, ‘‘Stvaranju’’, ‘‘Mladosti’’, ‘‘Energoinvestu’’, ‘‘Životu’’, ‘‘Odjeku’’, ‘‘Književnoj reči’’, ‘‘Književnim novinama’’, ‘‘Oku’’, ‘‘Javnosti’’...
O njegovim knjigama su pisali:

• Majo Otan (Jugo-harakiri Nedeljka Žugića - o romanu ‘‘Samoubica objašnjava svoj slučaj’’, ‘‘Naši dani’’, 1988);
• Vladimur Jagličić (Stihovi slikani užasom - o zbirci pjesama ‘‘Molitva za mrtve’’, ‘‘Javnost’’, 1995);
• Radoslav Samarddžija (Pjesme ratnog užasa - o zbirci pjesama ‘‘Molitva za mrtve’’, Oslobođenje 1994);
• Milanko Vitomir Mali (Sonetna daronosnica - o zbirci pjesama ‘‘Romanijski soneti’’, Oslobođenje, 2000);
• Nedeljko Zelenović (Soneti bola i radovnja - o zbirci pjesama ‘‘Romanijski soneti’’, Oslobođenje, 2000);
• Nedeljko Zelenović (Ženi na putu od ničega do nečega - o zbirci pjesama ‘‘Ona koje ima’’, Oslobođenje, 2001);
• Milenko Stojčić (Lirske epistole Nedeljka Žugića - o zbirci pjesama ‘‘Ona koje ima’’, ‘‘Glas srpske’’, 2002);
• Radoslav Samadžija (Rat nas je sve pobjedio - o poetsko-filozofskoj drami ‘‘Ode, a da nije poginuo’’, ‘‘Glas srpske’’, 2002);
• Nedeljko Zelenović (Oda čovjeku i duši - zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Glas srpske’’, 2004);
• Radoslav Samardžija (Poetski naboj romana - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Gls srpske’’, 2004);
• Tanja Trifunović (Put čudnovate staze srca - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Nezavisne novine’’ 2008);
• Bojana Popadić (U bijeloj sjenci oblaka - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Glas srpske’’, 2007);
• Nedeljko Zelenović (Spasiće nas ljubav i praštanje - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, knjiga književnih kritika ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’ Nedeljka Zelenovića, 2011);
• Nedeljko Zelenović (Pisci su lažljivci koji govore istinu - o romanu ‘‘Sjenke’’, knjiga kjiževnih kritika ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’ Nedeljka Zelenovića, 2011);
• Željka Domazet (Sjenke rata i rasula - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Saša Šekara (Nebeske suze spasa - o zbirci pjesama ‘‘Izabrane pjesme’’, ‘‘Glas srpske’’, 2007);
• Nedeljko Babić (Poetika u nagonu izviđanja - o zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Oslobođenje’’, 2001);
• Zoran Kostić (Oči duše - o zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Radoslav Samardžija (Moderno literarno djelo - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Nezavisne novine’’, 2007);
• Mihailo Orlović (Veži me tako da mogu da letim - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Radoslav Samardžija (Mozaička poetsko-dokumentarističko-filozofska struktura romana - o romanu ‘‘Sjenke’’, sajt www.svsava.org, 2006);
• Radomir Jagodić (Ljubav Bisere i nauma je Nojeva arka spasa - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011);
• Petar Aškraba zagorski (U središtu knjige je ljubav - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011);
• Dušan Zurovac (U znaku traganja - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011).

Zastupljen je u:
• ‘‘Enciklopediji pjesnika Jugoslavije 1990. godine’’,
• ‘‘Antologiji savremene srpske poezije pjesnika rođenih poslije 1945. godine’’ Vladimira Jagličića i
• ‘‘Nasukani na list lirike’’ (antologiji savremene srpske poezije Bosne i Hercegovine) Anđelka Anušića i Živka Maleševića.

Nagrade:

• Nagrada ‘‘Slovo gorčina’’ (1981 i 1982),
• Gordanino proleće (1980),
• Plaketa ‘‘Pjesnik - svjedok vremena’’ za knjigu ‘‘Ona koje ima’’, 2002.,
• Plaketa ‘‘Svetosavlje’’ Trebinje, 2003.,
• Istina o Srbima (Gradiška),
• Književne zajednice ''Jovan Dučić'' za najbolju pjesmu u 2002. godini,
• Povelja Vidovdanskih pjesničkih susreta za rukopisnu zbirku pjesama ‘‘Zbogom Sarajevo’’ 1996.,
• Povelja Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ za najbolju knjigu na temu ljubavi za roman ‘‘Roman o Ivani’’, 2009.

Projekti:
''Prvi festival guslara Bosne i Hercegovine'', Ilijaš 1991. godine,
‘‘Vidovdanski pjesnički susreti’’ u Sokocu (od 1993 godine),
Udruženja za informativno-kulturnu djelatnost i Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ (objavilo je 55 knjiga raznih žanrova i raznih autora),
Ratnih izdanja knjiga i novina u Republici Srpskoj (‘‘Srpski vojnik’’ - kasnije ‘‘Srspka vojska’’, ‘‘Rat u pjesmi’’ – prva štampana knjiga u ratu 1993. godine i prvih štampanih izdanja u RIZ ‘‘Prosvjeta’’ – sada Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva),
‘‘Književnici zajedno’’,
‘‘Knjižvnici sa prirodom’’,
‘‘Pjesnici u đačkom kolu’’ (antologija pjesnika za djecu sarajevsko-romanijsko-drinske regije),
Informativno-stručnog časopis ‘‘Šume’’,
‘‘Glas istoka’’, časopis za književnot, umjetnost, nauku i ruštveni život,
‘‘Đurđevdnski krst na Romaniji’’ (humanitarna akcija)
‘‘Alter-ego’’ (centra za ličnu, bračnu i porodičnu problematiku) i mnogih nevladinih organizacija koje su uticale da se ‘‘skinu’’ sankcije opštinama u Republici Srpskoj, sprečavao sukobe, kao što su pobune vojske, kao i drugih pobuna na relacijama koje nisu za javnost.
Piše filmske scenarije (‘‘Druga ruka’’, ‘‘Čuvari predsjednika’’, ‘‘Nema pare bez omare’’, ‘‘Miljacka - rijeka života i smrti’’, ‘‘Život na rukama’’...)
Istražuje sociološko-psihološke fenomene i pojave.

Objavio je traktate jasne do bola: ‘‘Rat mitova’’, ‘‘Kraj trojedne Bosne i Hercegovine’’, ‘‘Kolektivna smrt naroda’’, ‘‘Čovjek je uzrok haosa’’, ‘‘Ko je grobar Srba u BiH’’, ‘‘Kome treba ovakva policija’’, ‘‘Nikolino samo(ubistvo)’’, ‘‘Nepotpisani pečat istine’’, ‘‘Šumska mafija pustoši šume’’,’’Nestanak šuma je krađa budućnosti’’, ‘‘Balvan pukao od opterećenja’’, ‘‘Rat filmskom industrijom’’, ‘‘Neka književnika makar nikome ne trebali’’, ‘‘Samouništenju naroda prethodi kriza kulture’’, ‘‘Sebi fabrike – narodu višak nemanja’’, ‘‘Nestala je krivina udesno’’, ‘‘Infektivan jezik mržnje’’, ‘‘Prodaja Srebrenice’’, Sodoma i gomora’’, ‘‘Splav koji prokišnjava’’, ‘‘Medijski linč SDS-a’’, ‘‘Nekažnjeni čitač budućnosti’’, ‘‘Pođi-stani-odustani’’, ‘‘Prosjački štap za odlikovane’’, ‘‘Upozorenje Srbia na zle sile’’, ‘‘Višegrdska staza – od svjetske manifestacije do prvatizacije’’, ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’, ‘‘Žive rane peku, a srce ne puca’’, ‘‘Vladavina diktature nerada i nereda’’, ‘‘Proizvođači prošlosti – kradljivci budućnosti’’, Najezda loših pisaca’’, Sa Titom energija zablude, poslije Tita strah od budućnosti’’, ‘‘Pazi se, prisluškuju’’, ‘‘Svijest pala u nesvijest’’, ‘‘Infektivan jezik mržnje’’, ‘‘Duhovi zlobe’’, ‘‘Da te nema trebalo bi te izmisliti’’, ‘‘ Banke bez fabrika kradu budućnost’’, ‘‘U svetom siromaštvu vlast čeka narodna sačekuša’’, ‘‘Da te nema trebalo bi te izmisliti’’, itd.

Adresa:
Romanijska 87
71420 Pale

e-mail: nedeljko.zugic@gmail.com
http://nedeljkozugic.blog.rs/
Telefoni: +387 (0)57 226-538, +387 (0)65 543-983

Meni

Pretraži

Kalendar

«	Mart 2021					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

СИНИШA MOНГO I АНДРИЋЕВА ПОГРЕБНА ПЈЕСМA

Komentari

Ko sam ja?

Meni

Pretraži

Kalendar

Najnovije...

Kategorije

Sindikat