PRAZNIM RIJEČIMA PUSTOŠI SE DUŠA!
nedeljkozugic73 | 07 Decembar, 2017 23:59
Истраживања
ГРАЧАНИЦА ЈЕ ПОТОПЉЕНА ВОДОМ
А СРБИЈА СТРАХОМ
'Боже, дај ми снагу и просвјетљење
да будем добромислен и праворјечив!''
Вода је света мајка живота која не потапа и уништава живот, већ га ствара и гради. Она је у сваком живом створу матрица живота и рађања, а не рушења и разграђивања. Она памти божански наум, јер је у њој под куполама сунца настао живот. Сунце је отац живота, а вода света мајка. Не каже се, када се спомињу мртви, у поређењу са живима, ''сунце га гријало'', јер и саму помисао на сунце и воду, сами Бог чује.
Ниво свете воде живота је потопио светињу стару пет вијекова, за коју је највећи српски духовника, послије Светога Саве, Николај Велимировић, рекао: "Не морате, децо, ићи на Свету Гору, ево вам Свете Горе овде."
Хидроелектрана ''Стубино-Равни'' грађена је 26 година, да би се ријешило снабдијевање водом Колубарског округа – Ваљева, Обреновца и Лазаравца. Акумулационо језера је настало преграђивањем токова рјечица Јабланице и Сушице, а стручњаци су процјенили да се поплаве које су биле 2014. године не ногу поновити, а цијена тога је потапање манастира Светог Арханђела Михаила из петнаестог вијека.
Од почетка градње бране знало се да ће храм бити потопљен. Тадашњи владика шабачко-ваљевски Јован са државом је потписао уговор о измештању цркве Ваљевске Грачанице, што је био основни предуслов да брана може да почне да се гради. Тај уговор потврдио је и наредни епископ шабачко-ваљевски Лаврентије.
Стручњаци Завода за заштиту културе у Ваљеву утврдили су да је евентуално премјештање храма на другу локацију немогуће, због трошног материјала од ког је изграђен. Због тога, са СПЦ је потписан уговор 2003. године о размјени непокретности.
Изграђена је нова црква у оближњем селу Брезовице, са парохијским домом, продавницом, паркингом, а храм Ваљевска Грачаница постао је власништво Јавног предузећа "Колубара" из Ваљева.
Најбољи, до сада, суд шта се крије иза протеста за спас Ваљевске Грачанице, дао је Драган Николетић у НИН-у од 10. 04. 2016. године: ‘’Да су то тврде струје унутар СПЦ да се обрачунају са екуменистима и сруше патријарха Иринеја, и како се у тај сукоб уплео премијер?’’
Mјештанима и вјерницима, остало је у живом сјећању Ваљевска Грачаница од које непримјерено времену и простору и реалном појму види се још само врх куполе и крст ове пет вијекова старе светиње.
Покретна и статична слика малог сплава који је завезан конопцем за куполу Цркве и обалу, обишла је земаљску гуглу, ко зна колико пута, најављујући апокалипсу, без Нојеве арке спаса. Какав спас када је светинја удављена, а не потопљена. Истом народу, који то све мирно посматра, па и невладине органиyације које ћуте када су национални интереси у питању, је вода ушла уста.
Разлике између ове светиње и голотрбог народа нема.
Страх му је зачепио уста, сада у њих улази вода.
Као у Кафкином ‘’Просесу’’, само ће их стид надживјети!
Зашто се нико од црквених званичника не оглашава поводом дављења у води манастира Ваљевска Греачаница? Завјереничка ћутња и нејасан дијалог између Премијера Александра Вучића и његове светости патријарха Иринеја. Премијер, у предизборној кампањи, каже да чека само зелено свјетло од патријарха, а патријарх да је ‘’можда и прекасно’’, док живи дух светиње у самртничком хропцу умире…
Али, као што се јави просјев, сваком живом створу, у тренутку умирања, када душа иде пред Божијхи суд, Бог шаље одговор на свијетлеће упитнике заведеном стадо од стране политичара који бурљају лажним ријечима по души народа, крадући му будућност дужничким ропством и задуживањем...
Засиграће коло наопако…
Каже то простор, на пар стотина метара ваздушне линије, на Бакића брду у Тубравићу, у којем се види нови храм, подигнут као замјена за потопљени: празан, закатанчен, а улазну капију је развалио вјетар гњева, који се до Бога чује, јер владика ваљевски Милутин држи се обећања да „док је жив, неће признати замјену за Грачаницу“.
Не треба запоставити чињеницу да је одлука да храм буде потопљен донесен прије четврт вијека, уз благослов Српске православне цркве, али и то да се локални мјештани, али и велики број вјерника, се са тим не мире.
Бог је у свему, и изнад, а ђаво је у нестрпљењу, у укритости информација, у неравнотежи социојалних сила, на релацији завјереничке ћутње црквене хијераргије, владајућих олигарха и народа у којем расте притисак од страха, који је ‘’стадо час тупо стрпљхиво, час дивље разјарено’’.
Чуварти потопљеног храма тврде да безбожници уништавају Србију издајом, Свету Цркву екуменизмом, хранећи народ модификованом храном и пелцујући га вакцинама, крадући му будућност увели су га у дужничко ропство, и то политичари, који се мијењају као пелене, али су нарасли да буду агенти страних инвестиција и интереса, који воде државу стрјелимице у пакао, јер у њој нема морала, социјалне правде и социјалне истине…
Враг је у детаљима, знају то политичари, зато своју љубав према народу показују и доказују личним богаћењем, бацајући ‘’удицу лажи и лагарија’’ народу, остављајући му свето сиромаштво у наручје, у стомак, у нерве, бурљајући му по мозгу као електродама за наизмјеничну струју…
Њихова мантелна стратегија дјелиује попгубније од руског психотронског оружја и бијелог фосфора од теслиних распрскавајућих ватрених кугли, које су слика и прилика содома и гомора… Постоји претпоставка да “ХАРП” дјелуије не само као климатско оружје него и психотронско, способно да дјелује на психичко и морално стање људи одређеног региона на које је усмјерено.
Недорасли политичари извршили су атентат на науку, умјетност, слободу мисли и говора, у договору са црквеном хијерархијом пљачкају народ и праве православну масонерију, а народно осјећање су претворили у агенс личне преваре и богаћења…Погледајте само каква аута возе, како сијају њихове одоре, коју имају пратњу, какве праве владичанске дворове, умјесто да кажу политичарима и народу, као чувари стада: НЕМА ЗДРАВИМ ДРУШТРВЕНИХ ОДНОСА БЕЗ ПРОИЗВОДЊЕ И ПРОИЗВОДНИХ СНАГА! Хајмо правити фабрике, чувати стоку, да оплеменимно наша природна богстава које нам ја Бог дао, а не да их залажемо у хипотеку дужничког ропства!
Радници, као робови, раде за тристо еура, без икаквих радничких права, а бијела куга хара – бездјетност Срба се умножава, села нестају, југ Србије је пуст и озрачен радиоактивним отпадом и биједом…
Знају ли они да у духовној сфери у потпуности важи закон спојених посуда и да ће прорадити агенс побуне народа, да ће то ‘’тупо стрпљење’’ да се претвори у ‘’дивљу разјареност’’, у експлозију социјалног бунта…Каже ми то чист осјећај, који је Божија објава...
Свети Николај Велимировић са ‘’Небеском Литургијом’’, кроз разговор Светог Саве и Бога, предсказује шта ће бити са Србима.
Проф др. Марко Младеновић, је за живота истицао: ‘’Срби ће за 25 година постати национална мањина у својој земљи. Према последњем попису становништва, Срба је данас мање него 1991. године. Скоро трећина бракова је без дјеце, много је разорених породица и самаца.
Села су готово празна - остали су само старци и неожењени мушкарци. На један брачни пар долази 0,9 дјеце. У сваком седмом селу рађа се једна беба годишње…’’
Спадамо у најстарије становништво на свијету, са просјечном старошћу становништва од 40 година.
Потапањем чудотворне Ваљевске Грачанице губи се разум, а предаја наше територије чизмама НАТО трупа (пошто је наше небо већ одавно продано потписом „Партнерства за мир“, само показује какви користољубиви масонски идолопоклоници владају над народом коме је украдена будућност.
Потапањем Светиње Грачанице - Вучић ће пресудно потопити и своју будућност као и сви предходници на власти.
А са друге стране, власт у Србији је домаћим и страним приватним компанијама омогућила убирање енормног профита, и то на бази црпљења природног ресурса – воде!
Приватизација пунионица и извора минералне воде у Србији које су завршиле у рукама странаца само је увод у оно што тек слиједи, а то је приватизација државних предузећа која се баве водоснабдјевањем грађана. Влада Србије ће овај задатак обавити по експлицитном налогу ММФ а уз координисане активности Свјетске банке, Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој. Јавна је тајна да неколико година уназад ММФ поставља ултиматум режиму у Србији да се што прије крене у “реструктурирање” и приватизацију свих 700 јавних предузећа. Зато је и донешен нови Закон о раду, који су делегате у скупштини усвојили као послушни папагаји.
''Једна нација може преживјети своје будале и чак оне амбициозне, али не може преживјети издају изнузтра'', закључио је мудри Цицерон, највећи римски адвокат, филозоф, политичар и говорник.
И, на крају, као закључак, шта очекиватио од такве поданичке власти осим да потапа светиње водом, а страхом Србију.
Мај 2016. Недељко Жугић
.
Stručnoj redakciji za književnost Enciklopedije Republike Srpske
BIOGRAFIJA SA BIBLIOGRAFIJOM
Nedeljko Žugić, pjesnik, romansijer, izdavač i novinar, rođen je 20. januara 1952. godine u Olovu, gdje je završio osnovnu školu (1968), a srednju (1971), Višu socijalnu školu (1978) i visoku - socijalni rad (1982 u Sarajevu. Nadalje se školovao po pravilu ‘‘Koža je ogledalo mozga, kao posvećenik i prosvjetljenik istine, što će naknadno objaviti (opečaćeno djelima)…
Živio je od 1968 do 1995. godine u Sarajevu, a sada živi na Palama.
Radio je u ‘‘Energoinvestu’’ od 1974. do 1992. godine, na raznim poslovima, studirao i pisao uz rad;
Opštini Ilidža 1992 (april, maj, juni), kao urednik lista ‘‘Srpsko slovo’’;
Sarajevsko-romanijski korpus (juli, avgust, septembar), kao urednik lista ‘‘Srpski vojnik’’;
Ministarstvu za boračka pitanja u Vladi Republike Srpske (1993 do juna 1994), kao stručni saradnik za humanitarne poslove;
Zavodu za udžbenike (tada RIZ ‘‘Prosvjeta) i nastavna sredstva Republike Srpske (od juna 1993. do avgusta 1995), kao urednik u izdavačkoj djelatnosti;
Od septembra 1995. do do maja 2000. prvi slobodni umjetnik Republike Srpske, bavio se istraživanjem sociološko-psiholoških fenomena i pojava, govorio svoju monodramu ‘‘Ode, a da nije poginuo’’ i fotografisao učenike sarajevsko-romanijsko-drinske regije (preko 10 hiljada);
Od maja 2000. radi kao glavni i odgovorni urednik Informativno-stručnog časopisa ‘‘Šume’’ u JPŠ ‘‘Šume Republike Srpske’’;
U toku 1993.godine osnivao Udruženje za informativno kulturnu djelatnost ‘‘Sveti Sava’’, a 1998. Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’, (gdje je izdavač i glavni i odgovorni urednik i časopisu ‘‘Glas istoka’’ (od 2008).
Od 2000. godine do 2006. bio je predsjednik Udruženja (ali i osnivač) književnika – Podružice sarajvsko-romanijsko-drinske regije.
U toku 2014. godine osniva Prve internet TV BiH LjUDI GOVORE
Objavio je:
1. ‘‘Samoubica objašnjava svoj slučaj’’ (roman), ‘‘Svjetlost’’, Sarajevo, 1988. godine;
2. ‘‘Baštinski dar’’ (poezija), ‘‘Univerzal’’, Tuzla, 1999. godine;
3. ‘‘Uzlazno padanje’’ (drama), ‘‘Sterijino pozorje’’, Novi Sad, 1999. godine;
4. ‘‘Molitva za mrtve’’ (poezija), RIZ ‘‘Prosvjeta’’, Srpsko Sarajevo, 1993. godine;
5. ‘‘Zbogom Sarajevo’’ (poezija), Udruženje za informativno-kulturnu djeltnost ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1996. godine;
6. ‘‘Romanijski soneti’’ (poezija), Udruženje za informativno-kulturnu djeltnost ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1997. godine;
7. ‘‘Ona koje ima’’ (poezija), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1999. godine;
8. ‘‘Ode, a da nije poginuo’’ (poetsko-filozofska drama), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1999. godine;
9. ‘‘Pjevljive priče’’ (poezija za djecu), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2002. godine;
10. ‘‘Očevim jezikom’’ (poezija), Zavod za udžbenike i nastava sredstva, Istočno Sarajevo, 2004. godine;
11. ‘‘Viđenje unaprijed – život na brisanom prostoru’’ (dokumentarna hronologoja), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2005. godine;
12. ‘‘Izabrane pjesme’’ (poezija), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2006. godine;
13. ‘‘Roman o Ivani’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2007. godine;
14. ‘‘Sjenke’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2006. godine;
15. ‘‘Pjesnici u đačkom kolu’’ (izbor poezije pjesnika sarajevsko-romanijsko-drinske regije za djecu), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2008. godine;
16. ‘‘Jezikom duše’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2010. godine.
Član je Udruženja književnika Republike Srspke i Srbije, Udruženja šumarskih inženjera i tehničara, osnivač Udruženja za informativno-kulturnu djelatnost i Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ i ‘‘Glasa istoka’’ – časopisa za književnost, umjetnot, nauku i društveni život.
Objavljivao je u ‘‘Oslobođenju’’, ‘‘Našim danima’’, ‘‘Licima’’, ‘‘Životu’’, ‘‘Mostovima’’, ‘‘Stvaranju’’, ‘‘Mladosti’’, ‘‘Energoinvestu’’, ‘‘Životu’’, ‘‘Odjeku’’, ‘‘Književnoj reči’’, ‘‘Književnim novinama’’, ‘‘Oku’’, ‘‘Javnosti’’...
O njegovim knjigama su pisali:
• Majo Otan (Jugo-harakiri Nedeljka Žugića - o romanu ‘‘Samoubica objašnjava svoj slučaj’’, ‘‘Naši dani’’, 1988);
• Vladimur Jagličić (Stihovi slikani užasom - o zbirci pjesama ‘‘Molitva za mrtve’’, ‘‘Javnost’’, 1995);
• Radoslav Samarddžija (Pjesme ratnog užasa - o zbirci pjesama ‘‘Molitva za mrtve’’, Oslobođenje 1994);
• Milanko Vitomir Mali (Sonetna daronosnica - o zbirci pjesama ‘‘Romanijski soneti’’, Oslobođenje, 2000);
• Nedeljko Zelenović (Soneti bola i radovnja - o zbirci pjesama ‘‘Romanijski soneti’’, Oslobođenje, 2000);
• Nedeljko Zelenović (Ženi na putu od ničega do nečega - o zbirci pjesama ‘‘Ona koje ima’’, Oslobođenje, 2001);
• Milenko Stojčić (Lirske epistole Nedeljka Žugića - o zbirci pjesama ‘‘Ona koje ima’’, ‘‘Glas srpske’’, 2002);
• Radoslav Samadžija (Rat nas je sve pobjedio - o poetsko-filozofskoj drami ‘‘Ode, a da nije poginuo’’, ‘‘Glas srpske’’, 2002);
• Nedeljko Zelenović (Oda čovjeku i duši - zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Glas srpske’’, 2004);
• Radoslav Samardžija (Poetski naboj romana - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Gls srpske’’, 2004);
• Tanja Trifunović (Put čudnovate staze srca - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Nezavisne novine’’ 2008);
• Bojana Popadić (U bijeloj sjenci oblaka - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Glas srpske’’, 2007);
• Nedeljko Zelenović (Spasiće nas ljubav i praštanje - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, knjiga književnih kritika ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’ Nedeljka Zelenovića, 2011);
• Nedeljko Zelenović (Pisci su lažljivci koji govore istinu - o romanu ‘‘Sjenke’’, knjiga kjiževnih kritika ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’ Nedeljka Zelenovića, 2011);
• Željka Domazet (Sjenke rata i rasula - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Saša Šekara (Nebeske suze spasa - o zbirci pjesama ‘‘Izabrane pjesme’’, ‘‘Glas srpske’’, 2007);
• Nedeljko Babić (Poetika u nagonu izviđanja - o zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Oslobođenje’’, 2001);
• Zoran Kostić (Oči duše - o zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Radoslav Samardžija (Moderno literarno djelo - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Nezavisne novine’’, 2007);
• Mihailo Orlović (Veži me tako da mogu da letim - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Radoslav Samardžija (Mozaička poetsko-dokumentarističko-filozofska struktura romana - o romanu ‘‘Sjenke’’, sajt www.svsava.org, 2006);
• Radomir Jagodić (Ljubav Bisere i nauma je Nojeva arka spasa - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011);
• Petar Aškraba zagorski (U središtu knjige je ljubav - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011);
• Dušan Zurovac (U znaku traganja - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011).
Zastupljen je u:
• ‘‘Enciklopediji pjesnika Jugoslavije 1990. godine’’,
• ‘‘Antologiji savremene srpske poezije pjesnika rođenih poslije 1945. godine’’ Vladimira Jagličića i
• ‘‘Nasukani na list lirike’’ (antologiji savremene srpske poezije Bosne i Hercegovine) Anđelka Anušića i Živka Maleševića.
Nagrade:
• Nagrada ‘‘Slovo gorčina’’ (1981 i 1982),
• Gordanino proleće (1980),
• Plaketa ‘‘Pjesnik - svjedok vremena’’ za knjigu ‘‘Ona koje ima’’, 2002.,
• Plaketa ‘‘Svetosavlje’’ Trebinje, 2003.,
• Istina o Srbima (Gradiška),
• Književne zajednice ''Jovan Dučić'' za najbolju pjesmu u 2002. godini,
• Povelja Vidovdanskih pjesničkih susreta za rukopisnu zbirku pjesama ‘‘Zbogom Sarajevo’’ 1996.,
• Povelja Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ za najbolju knjigu na temu ljubavi za roman ‘‘Roman o Ivani’’, 2009.
Projekti:
''Prvi festival guslara Bosne i Hercegovine'', Ilijaš 1991. godine,
‘‘Vidovdanski pjesnički susreti’’ u Sokocu (od 1993 godine),
Udruženja za informativno-kulturnu djelatnost i Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ (objavilo je 55 knjiga raznih žanrova i raznih autora),
Ratnih izdanja knjiga i novina u Republici Srpskoj (‘‘Srpski vojnik’’ - kasnije ‘‘Srspka vojska’’, ‘‘Rat u pjesmi’’ – prva štampana knjiga u ratu 1993. godine i prvih štampanih izdanja u RIZ ‘‘Prosvjeta’’ – sada Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva),
‘‘Književnici zajedno’’,
‘‘Knjižvnici sa prirodom’’,
‘‘Pjesnici u đačkom kolu’’ (antologija pjesnika za djecu sarajevsko-romanijsko-drinske regije),
Informativno-stručnog časopis ‘‘Šume’’,
‘‘Glas istoka’’, časopis za književnot, umjetnost, nauku i ruštveni život,
‘‘Đurđevdnski krst na Romaniji’’ (humanitarna akcija)
‘‘Alter-ego’’ (centra za ličnu, bračnu i porodičnu problematiku) i mnogih nevladinih organizacija koje su uticale da se ‘‘skinu’’ sankcije opštinama u Republici Srpskoj, sprečavao sukobe, kao što su pobune vojske, kao i drugih pobuna na relacijama koje nisu za javnost.
Piše filmske scenarije (‘‘Druga ruka’’, ‘‘Čuvari predsjednika’’, ‘‘Nema pare bez omare’’, ‘‘Miljacka - rijeka života i smrti’’, ‘‘Život na rukama’’...)
Istražuje sociološko-psihološke fenomene i pojave.
Objavio je traktate jasne do bola: ‘‘Rat mitova’’, ‘‘Kraj trojedne Bosne i Hercegovine’’, ‘‘Kolektivna smrt naroda’’, ‘‘Čovjek je uzrok haosa’’, ‘‘Ko je grobar Srba u BiH’’, ‘‘Kome treba ovakva policija’’, ‘‘Nikolino samo(ubistvo)’’, ‘‘Nepotpisani pečat istine’’, ‘‘Šumska mafija pustoši šume’’,’’Nestanak šuma je krađa budućnosti’’, ‘‘Balvan pukao od opterećenja’’, ‘‘Rat filmskom industrijom’’, ‘‘Neka književnika makar nikome ne trebali’’, ‘‘Samouništenju naroda prethodi kriza kulture’’, ‘‘Sebi fabrike – narodu višak nemanja’’, ‘‘Nestala je krivina udesno’’, ‘‘Infektivan jezik mržnje’’, ‘‘Prodaja Srebrenice’’, Sodoma i gomora’’, ‘‘Splav koji prokišnjava’’, ‘‘Medijski linč SDS-a’’, ‘‘Nekažnjeni čitač budućnosti’’, ‘‘Pođi-stani-odustani’’, ‘‘Prosjački štap za odlikovane’’, ‘‘Upozorenje Srbia na zle sile’’, ‘‘Višegrdska staza – od svjetske manifestacije do prvatizacije’’, ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’, ‘‘Žive rane peku, a srce ne puca’’, ‘‘Vladavina diktature nerada i nereda’’, ‘‘Proizvođači prošlosti – kradljivci budućnosti’’, Najezda loših pisaca’’, Sa Titom energija zablude, poslije Tita strah od budućnosti’’, ‘‘Pazi se, prisluškuju’’, ‘‘Svijest pala u nesvijest’’, ‘‘Infektivan jezik mržnje’’, ‘‘Duhovi zlobe’’, ‘‘Da te nema trebalo bi te izmisliti’’, ‘‘ Banke bez fabrika kradu budućnost’’, ‘‘U svetom siromaštvu vlast čeka narodna sačekuša’’, ‘‘Da te nema trebalo bi te izmisliti’’, itd.
Adresa:
Romanijska 87
71420 Pale
e-mail: nedeljko.zugic@gmail.com
http://nedeljkozugic.blog.rs/
Telefoni: +387 (0)57 226-538, +387 (0)65 543-983
« | Decembar 2017 | » | ||||
---|---|---|---|---|---|---|
Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |