Nedeljko Žugić, 2

МОРАЛНА И ПРАВНА СМРТ 

УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 

УОД КАО УВИД, ЈАВНЕ КРИТИКЕ

Овај мој мултимедијални запис, као и сви остали није за камена срца и тврде уши, оне који више воле једну емоцију која ће задовољити њихову душу и сујету, него туце чињеница. Није ми намјера да било кога морално и политички, људски, дискваификујем, али јесте да укажем да без минимума моралности ни један првни акт се не може одржати, али ни однос људи под кишобраном тог акта.

Овога пута у питању је Статут Удружења књижевника Републике Српке и Изборна скупштина која је одржна, гле доказа да ни случанот није случајна, на дан шале . 1 . априла 2017. године у Бањ Луци, а медији нису пренијели ни гдје, а нису били ни позвани, иако је Статутом наложена јавност рада Удружења.

Као човјек осјетљиве савјсти, а никако назлорјечив и назлобрз, обраћам се јавности, коју желим упознати да Удружње књижевника, у организационо-правном и моралном облику, не постоји, а давно сам рекао (а идемо са нервом доказа у свему), у Пресу – петак 17. јуна 2011. године: ''Удружење је већ мртво'', и исте мјесеца и исте године: ''Доста ми је лакрдијаша''.

Уз то, што би се рекло није се добро хвалити, али оправдано је ако имаш чиме, а другин неће да то признају, јер је морал отишао низ стрмине, негдје у провалију, објавих низ чланака, трактата, издавања књига и часописа, оснивање и реализовање културних манифестација, све у акционој жељи да помогнем, да отворим очи и побудим кохезине силе заједништва код писаца, који би требало да су живи сеизмографи народних зебњи и примјер моралности и правичности , као непоткупљиви свједоци свога народа. Ево тога на увид, као увид, овом опсежном и посљедњем истраживању када су у питању писци Републике Српске. Чланци, трактати, колумне, уломци из романа, плакате из монодраме ''Оде, а да није погинуо'': ''Писцима помраченог ума звијезда мржње увијек сија'', ''Писци миљеници и прогоњени писци'', ''Писци, издавачи и донатори'', ''Трагичан положај књижевника'', ''Купање без сапуна'', ''Договор или коначан разлаз'', ''Нека писаца макар никоме не требали'', ''Слава писаца је свето сиромаштво'', ''Умножени до бесмисла'', ''Књижевници живе своје свето сиромаштво'', ''Више писаца него читлаца'' , ''Награђивали, а нису читали'', ''Зачетници еколошке књижевноти'', ''Славопојним писцима даш паре и зачепиш уста'', ''Ко злима опрашта, добрима шкоди''... А да не говоримо о манифестацијама''Пјесници са дјецом'', ''Књижевници са народом'' и часопису ''Глас истока'' – за науку, културу и друштвени живот'', објављеним књигама... Довољно за увод као увид!

СВИ ДОСАДАШЊИ ПРЕДСЈЕДНИЦИ

Удружење књижевника Републике Српке је основано на Јахорини (Пале) 1993. године , а моја маленкост је била у Иницијативном одбору. Пви предсједник је био проф. др Никола Кољевић, који је био човјек без икаквог државног утицаја, али моралан и стручан. Други предсједник је био покојњи Владимир Настић, који је био у вријеме преврата Биљане Плавшић и пресељења држвних надлежности и служби у Бања Луку, трећи у неком прелазном периоду, Ранко Прерадовић, четврти Бранко Милановић, пети Зоран Костић, који није био у рату у Републици Српској, са држаљнтвом Црногорским, и по жени Руским, а мислим да има и Србијанско, који се, опште узевши није снашао на тој функцији по друге , а ни по самог себе, без обзира што неки мисле да јесте, шести је на опште чудо, јер није из Бања Луке, а било је опклада да мора бити, Јованка Стојчиновић из Добоја, која је олако и не знамо из којих разлога ту срамну и неодрживу функцију препустила Предрагу Бјелошевићу, вјечном директору Дјечијег позоришта из Бања Луке, који је то био као вршилац дужности до срамне и Изборне скупштине , која ге је неморално и право неосновано изабрала за предсједника. Можда је то закон случаности или сретних бројева, али седми је посљедњи што се тиче моралности и првних норми, јер Удружење бира руководство без озакоњене и легитимне статутарне већине, како то налаже Закон о удружењима и фондцијама Републике Српске...

НЕРВ ДОКАЗА МОРАЛНЕ И ПРАВНА СМРТИ

УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Стални сукоби и свађе, нерегуларан рад и селективно-манипултивни избор руководства Удружења књижевнка, никада са регуларним заказивањем скуптшине, тј да се сви чланови писмено обавијесте на кућну адресу или да се вријеме и мјсто одржавања скупштине објави у електронским и штампаним медијима, тако да се, као први, испоштје члан 8. Став један Статута у којем се каже да је рад Удружења јаван, како за чланове, тако и средства информисања. Тиме је повријеђен и члан 9, став 2 (заштита људских права и слобода), темељна повреда Статутарна и Уставна је члан 19. (Скупштина Удружења је највиши орган управљања и одлучивања, јер њу чине сви чланови удтружења, а не оне које су селективно позивали, а неке нису ни телефонски ни електроснки путем, да не кажем о уредним позивницама послатих поштом на адресу, са обавезном потврдом о пријему).

Предсједници подржница, прије скупштине, нису обавијестили свој чланове, ни одржали консултативни састанке, а нису никада ни заказивали било какве састанке, да ће бити оџана Изборна скупштина Удружеја књижевника Републике Српске.

Ко је позвао из Херцеговине Радослава Милошевића, Новицу Телебак, Ручицу Комар, Момчила Голијанина... Нико и ни једног!

Гдје су чланске књижице, које годинама нико није добио, осим оних који манипулишу Удружењем, адресарник чланова, било какав документ о одржаним сједницама, јавним позивима???

Гдје је Надзорни одбор и Суд части? Ако их има, зашто Надзорни одбор не указује на грешке у незаконитом раду скупштине, односно избору, а суд чсти да позове пред Скупштином на моралну одговорност незаконитог рада досадашњих предсједника и других чланова. Гдје су приједлози за искључење оних који на најгрубљи и најнеморалнији начин воде и представљају Удружење, као ових 37 селективно позваних чланова, који у име 160 чланова бирају нелегално предсједника и замјенике, удробивши у сву ту лакрдију и позног и признатог режиера Емира Кустурицу?

Која иронија је да њих 37 присутних, чекају 30 минута, али не у ставу мирно да дође огромна већина од 123 необавјештна чланова удружења!?

И све то сматрају легитиимним, статурарним, Уставним...???

Гдје је и шта је радио пресједник и секретар Удружња, који према члау 32 Статута, треба да брину о свему томе.

Према изнесеном чињеничном стању, јавно објављујем да је Удружење књижевника, не замрло, како сам давно писао, већ мртво, без виталних морално правних-норми о било каквом његовом помену и опстојању.

Овим путем, јавно и личним дописом Уставном суду, предлажем да поништи Статут Удружења књижевника Републике Српке и забрани рад Удружења, према члану 41, јер дјелује супротно одредбама члана 3. става 2 Закона о Удружењима и Фондцијама Републике Српске, јер ради у интересу неформалних група, одређујући своје ставове и циљеве и дјелатности, које нисе у складу са Уставом и Законом о удружењима и фондацијама.

Темељни доказ је посљедња изборна скупштина, која је одржна у Бањој Луци 1. априла 2017. године , без позивница свих чланова, који има 160, него само 37 који су гласовима од 23 за Предрага Бјелошевића и 13 за Миленка Стојчића одлучили о избору ''предсједника'' Удружења, што није надполовична већина, јер још 123, односно умјесто 37, требало је да буде на Изборној Скупштини 81, а не 37 манипултивно и селективно позваних чланова.

Врхунац ироније је када су тих 37 чланова, чекањем од 30 минута да, наводно, дођу остали чланови, бар до надполовичне већине од укупног броја, наставили са радим и изборима предсједника и осталих органа. Помен мртвима је обично минут на јавним скуповима, а овдје је то тридесет пута дуже.

Имајући у виду такву чињеницу, то и такво удружење је са оправдањем изоствљено да буде удружење од посебног друштвеног интереса, јер онима који не поштују ни минимум законитости једне државе, а хоће од ње финансијску помоћ и потпору, у времену општег сиромаштва, треба подржати оне који су државу стварали и поштују њене законе и правила понашања.

Пале , 5. 4 . 2017.

                                                                               Недељко Жугић

Stručnoj redakciji za književnost Enciklopedije Republike Srpske

BIOGRAFIJA SA BIBLIOGRAFIJOM

Nedeljko Žugić, pjesnik, romansijer, izdavač i novinar, rođen je 20. januara 1952. godine u Olovu, gdje je završio osnovnu školu (1968), a srednju (1971), Višu socijalnu školu (1978) i visoku - socijalni rad (1982 u Sarajevu. Nadalje se školovao po pravilu ‘‘Koža je ogledalo mozga, kao posvećenik i prosvjetljenik istine, što će naknadno objaviti (opečaćeno djelima)…
Živio je od 1968 do 1995. godine u Sarajevu, a sada živi na Palama.
Radio je u ‘‘Energoinvestu’’ od 1974. do 1992. godine, na raznim poslovima, studirao i pisao uz rad;
Opštini Ilidža 1992 (april, maj, juni), kao urednik lista ‘‘Srpsko slovo’’;
Sarajevsko-romanijski korpus (juli, avgust, septembar), kao urednik lista ‘‘Srpski vojnik’’;
Ministarstvu za boračka pitanja u Vladi Republike Srpske (1993 do juna 1994), kao stručni saradnik za humanitarne poslove;
Zavodu za udžbenike (tada RIZ ‘‘Prosvjeta) i nastavna sredstva Republike Srpske (od juna 1993. do avgusta 1995), kao urednik u izdavačkoj djelatnosti;
Od septembra 1995. do do maja 2000. prvi slobodni umjetnik Republike Srpske, bavio se istraživanjem sociološko-psiholoških fenomena i pojava, govorio svoju monodramu ‘‘Ode, a da nije poginuo’’ i fotografisao učenike sarajevsko-romanijsko-drinske regije (preko 10 hiljada);
Od maja 2000. radi kao glavni i odgovorni urednik Informativno-stručnog časopisa ‘‘Šume’’ u JPŠ ‘‘Šume Republike Srpske’’;
U toku 1993.godine osnivao Udruženje za informativno kulturnu djelatnost ‘‘Sveti Sava’’, a 1998. Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’, (gdje je izdavač i glavni i odgovorni urednik i časopisu ‘‘Glas istoka’’ (od 2008).
Od 2000. godine do 2006. bio je predsjednik Udruženja (ali i osnivač) književnika – Podružice sarajvsko-romanijsko-drinske regije.
U toku 2014. godine osniva Prve internet TV BiH LjUDI GOVORE

Objavio je:

1. ‘‘Samoubica objašnjava svoj slučaj’’ (roman), ‘‘Svjetlost’’, Sarajevo, 1988. godine;
2. ‘‘Baštinski dar’’ (poezija), ‘‘Univerzal’’, Tuzla, 1999. godine;
3. ‘‘Uzlazno padanje’’ (drama), ‘‘Sterijino pozorje’’, Novi Sad, 1999. godine;
4. ‘‘Molitva za mrtve’’ (poezija), RIZ ‘‘Prosvjeta’’, Srpsko Sarajevo, 1993. godine;
5. ‘‘Zbogom Sarajevo’’ (poezija), Udruženje za informativno-kulturnu djeltnost ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1996. godine;
6. ‘‘Romanijski soneti’’ (poezija), Udruženje za informativno-kulturnu djeltnost ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1997. godine;
7. ‘‘Ona koje ima’’ (poezija), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1999. godine;
8. ‘‘Ode, a da nije poginuo’’ (poetsko-filozofska drama), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1999. godine;
9. ‘‘Pjevljive priče’’ (poezija za djecu), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2002. godine;
10. ‘‘Očevim jezikom’’ (poezija), Zavod za udžbenike i nastava sredstva, Istočno Sarajevo, 2004. godine;
11. ‘‘Viđenje unaprijed – život na brisanom prostoru’’ (dokumentarna hronologoja), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2005. godine;
12. ‘‘Izabrane pjesme’’ (poezija), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2006. godine;
13. ‘‘Roman o Ivani’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2007. godine;
14. ‘‘Sjenke’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2006. godine;
15. ‘‘Pjesnici u đačkom kolu’’ (izbor poezije pjesnika sarajevsko-romanijsko-drinske regije za djecu), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2008. godine;
16. ‘‘Jezikom duše’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2010. godine.

Član je Udruženja književnika Republike Srspke i Srbije, Udruženja šumarskih inženjera i tehničara, osnivač Udruženja za informativno-kulturnu djelatnost i Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ i ‘‘Glasa istoka’’ – časopisa za književnost, umjetnot, nauku i društveni život.
Objavljivao je u ‘‘Oslobođenju’’, ‘‘Našim danima’’, ‘‘Licima’’, ‘‘Životu’’, ‘‘Mostovima’’, ‘‘Stvaranju’’, ‘‘Mladosti’’, ‘‘Energoinvestu’’, ‘‘Životu’’, ‘‘Odjeku’’, ‘‘Književnoj reči’’, ‘‘Književnim novinama’’, ‘‘Oku’’, ‘‘Javnosti’’...
O njegovim knjigama su pisali:

• Majo Otan (Jugo-harakiri Nedeljka Žugića - o romanu ‘‘Samoubica objašnjava svoj slučaj’’, ‘‘Naši dani’’, 1988);
• Vladimur Jagličić (Stihovi slikani užasom - o zbirci pjesama ‘‘Molitva za mrtve’’, ‘‘Javnost’’, 1995);
• Radoslav Samarddžija (Pjesme ratnog užasa - o zbirci pjesama ‘‘Molitva za mrtve’’, Oslobođenje 1994);
• Milanko Vitomir Mali (Sonetna daronosnica - o zbirci pjesama ‘‘Romanijski soneti’’, Oslobođenje, 2000);
• Nedeljko Zelenović (Soneti bola i radovnja - o zbirci pjesama ‘‘Romanijski soneti’’, Oslobođenje, 2000);
• Nedeljko Zelenović (Ženi na putu od ničega do nečega - o zbirci pjesama ‘‘Ona koje ima’’, Oslobođenje, 2001);
• Milenko Stojčić (Lirske epistole Nedeljka Žugića - o zbirci pjesama ‘‘Ona koje ima’’, ‘‘Glas srpske’’, 2002);
• Radoslav Samadžija (Rat nas je sve pobjedio - o poetsko-filozofskoj drami ‘‘Ode, a da nije poginuo’’, ‘‘Glas srpske’’, 2002);
• Nedeljko Zelenović (Oda čovjeku i duši - zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Glas srpske’’, 2004);
• Radoslav Samardžija (Poetski naboj romana - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Gls srpske’’, 2004);
• Tanja Trifunović (Put čudnovate staze srca - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Nezavisne novine’’ 2008);
• Bojana Popadić (U bijeloj sjenci oblaka - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Glas srpske’’, 2007);
• Nedeljko Zelenović (Spasiće nas ljubav i praštanje - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, knjiga književnih kritika ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’ Nedeljka Zelenovića, 2011);
• Nedeljko Zelenović (Pisci su lažljivci koji govore istinu - o romanu ‘‘Sjenke’’, knjiga kjiževnih kritika ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’ Nedeljka Zelenovića, 2011);
• Željka Domazet (Sjenke rata i rasula - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Saša Šekara (Nebeske suze spasa - o zbirci pjesama ‘‘Izabrane pjesme’’, ‘‘Glas srpske’’, 2007);
• Nedeljko Babić (Poetika u nagonu izviđanja - o zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Oslobođenje’’, 2001);
• Zoran Kostić (Oči duše - o zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Radoslav Samardžija (Moderno literarno djelo - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Nezavisne novine’’, 2007);
• Mihailo Orlović (Veži me tako da mogu da letim - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Radoslav Samardžija (Mozaička poetsko-dokumentarističko-filozofska struktura romana - o romanu ‘‘Sjenke’’, sajt www.svsava.org, 2006);
• Radomir Jagodić (Ljubav Bisere i nauma je Nojeva arka spasa - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011);
• Petar Aškraba zagorski (U središtu knjige je ljubav - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011);
• Dušan Zurovac (U znaku traganja - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011).

Zastupljen je u:
• ‘‘Enciklopediji pjesnika Jugoslavije 1990. godine’’,
• ‘‘Antologiji savremene srpske poezije pjesnika rođenih poslije 1945. godine’’ Vladimira Jagličića i
• ‘‘Nasukani na list lirike’’ (antologiji savremene srpske poezije Bosne i Hercegovine) Anđelka Anušića i Živka Maleševića.

Nagrade:

• Nagrada ‘‘Slovo gorčina’’ (1981 i 1982),
• Gordanino proleće (1980),
• Plaketa ‘‘Pjesnik - svjedok vremena’’ za knjigu ‘‘Ona koje ima’’, 2002.,
• Plaketa ‘‘Svetosavlje’’ Trebinje, 2003.,
• Istina o Srbima (Gradiška),
• Književne zajednice ''Jovan Dučić'' za najbolju pjesmu u 2002. godini,
• Povelja Vidovdanskih pjesničkih susreta za rukopisnu zbirku pjesama ‘‘Zbogom Sarajevo’’ 1996.,
• Povelja Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ za najbolju knjigu na temu ljubavi za roman ‘‘Roman o Ivani’’, 2009.

Projekti:
''Prvi festival guslara Bosne i Hercegovine'', Ilijaš 1991. godine,
‘‘Vidovdanski pjesnički susreti’’ u Sokocu (od 1993 godine),
Udruženja za informativno-kulturnu djelatnost i Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ (objavilo je 55 knjiga raznih žanrova i raznih autora),
Ratnih izdanja knjiga i novina u Republici Srpskoj (‘‘Srpski vojnik’’ - kasnije ‘‘Srspka vojska’’, ‘‘Rat u pjesmi’’ – prva štampana knjiga u ratu 1993. godine i prvih štampanih izdanja u RIZ ‘‘Prosvjeta’’ – sada Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva),
‘‘Književnici zajedno’’,
‘‘Knjižvnici sa prirodom’’,
‘‘Pjesnici u đačkom kolu’’ (antologija pjesnika za djecu sarajevsko-romanijsko-drinske regije),
Informativno-stručnog časopis ‘‘Šume’’,
‘‘Glas istoka’’, časopis za književnot, umjetnost, nauku i ruštveni život,
‘‘Đurđevdnski krst na Romaniji’’ (humanitarna akcija)
‘‘Alter-ego’’ (centra za ličnu, bračnu i porodičnu problematiku) i mnogih nevladinih organizacija koje su uticale da se ‘‘skinu’’ sankcije opštinama u Republici Srpskoj, sprečavao sukobe, kao što su pobune vojske, kao i drugih pobuna na relacijama koje nisu za javnost.
Piše filmske scenarije (‘‘Druga ruka’’, ‘‘Čuvari predsjednika’’, ‘‘Nema pare bez omare’’, ‘‘Miljacka - rijeka života i smrti’’, ‘‘Život na rukama’’...)
Istražuje sociološko-psihološke fenomene i pojave.

Objavio je traktate jasne do bola: ‘‘Rat mitova’’, ‘‘Kraj trojedne Bosne i Hercegovine’’, ‘‘Kolektivna smrt naroda’’, ‘‘Čovjek je uzrok haosa’’, ‘‘Ko je grobar Srba u BiH’’, ‘‘Kome treba ovakva policija’’, ‘‘Nikolino samo(ubistvo)’’, ‘‘Nepotpisani pečat istine’’, ‘‘Šumska mafija pustoši šume’’,’’Nestanak šuma je krađa budućnosti’’, ‘‘Balvan pukao od opterećenja’’, ‘‘Rat filmskom industrijom’’, ‘‘Neka književnika makar nikome ne trebali’’, ‘‘Samouništenju naroda prethodi kriza kulture’’, ‘‘Sebi fabrike – narodu višak nemanja’’, ‘‘Nestala je krivina udesno’’, ‘‘Infektivan jezik mržnje’’, ‘‘Prodaja Srebrenice’’, Sodoma i gomora’’, ‘‘Splav koji prokišnjava’’, ‘‘Medijski linč SDS-a’’, ‘‘Nekažnjeni čitač budućnosti’’, ‘‘Pođi-stani-odustani’’, ‘‘Prosjački štap za odlikovane’’, ‘‘Upozorenje Srbia na zle sile’’, ‘‘Višegrdska staza – od svjetske manifestacije do prvatizacije’’, ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’, ‘‘Žive rane peku, a srce ne puca’’, ‘‘Vladavina diktature nerada i nereda’’, ‘‘Proizvođači prošlosti – kradljivci budućnosti’’, Najezda loših pisaca’’, Sa Titom energija zablude, poslije Tita strah od budućnosti’’, ‘‘Pazi se, prisluškuju’’, ‘‘Svijest pala u nesvijest’’, ‘‘Infektivan jezik mržnje’’, ‘‘Duhovi zlobe’’, ‘‘Da te nema trebalo bi te izmisliti’’, ‘‘ Banke bez fabrika kradu budućnost’’, ‘‘U svetom siromaštvu vlast čeka narodna sačekuša’’, ‘‘Da te nema trebalo bi te izmisliti’’, itd.

Adresa:
Romanijska 87
71420 Pale

e-mail: nedeljko.zugic@gmail.com
http://nedeljkozugic.blog.rs/
Telefoni: +387 (0)57 226-538, +387 (0)65 543-983

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• КУЛТУРНИ СЛОЈ ЈЕ ОД ЖАБЉИХ ЦРИЈЕВА
• СИНИШA MOНГO I АНДРИЋЕВА ПОГРЕБНА ПЈЕСМA
• ЈАВНИ ПОМЕН (DR MIODRAG LAZIĆ)
• BEOGRAD: RATNI VETERANI NEVIDLJIVI ZA VLAST I MEDIJE (NAKON 150 DANA ŠTRAJKA)
• INFORMATIVNO-MREŽNI RAT PROTIV RUSA I SRBA
• TIMSKO ISTRAŽIVANJE JAVNOSTI RADA JAVNIH PREDUZEĆA
• U AUŠVICU NE MOGU DA GORE SVIJEĆE I DA RASTE CVIJEĆE
• ВАЉЕВО: ГРАЧАНИЦА ЈЕ ПОТОПЉЕНА ВОДОМ, А СРБИЈА СТРАХОМ
• ВАЉЕВО: ГРАЧАНИЦА ЈЕ ПОТОПЉЕНА ВОДОМ, А СРБИЈА СТРАХОМ
• ZENICA: ŽARKO HRGIĆ OSAM GODINA ŽIVI U PEĆINI SA PSIMA
• VALJEVO: LJEKOVITA TESLINA ENERGETSKA POLJA PODNO MEDVEDNIKA
• OLOVO: OGRAĐENO I UREĐENO GROBLJE NA BRDIMA
• 11. ФЕСТИВАЛ ИЗВОРНЕ СРПСКЕ ПЈЕСМЕ - АРАНЂЕЛОВАЦ, 2017.
• БИЉАНА РИСТИЋ: УКАМЕЊНЕ СЛИКЕ КОЈЕ ГОВОРЕ
• СЈЕНИЦА (ГРАДАЦ): ЕПСКА ЛЕГЕНДА – ПЈЕСНИК И ГУСЛАР ВУК ПАНТОВИЋ
• OSMJEH MONIKE BELUČI NA ZELENGORI
• ZALENGORA, ISKONSKI STOČARI I OSMJEH MONIKE BELUČI
• РОГАТИЦА: ГДЈЕ ЈЕ НЕСТАО РАДОМИР НЕШКОВИЋ
• МИЛОРАД ГОЛИЈАН - СВЈЕТЛОСТ У НОЋАЈУ
• 5 . САБОРОВАЊЕ СРПСКОГ ИЗВОРНОГ ПЈЕВАЊА НА ПАЛАМА
• Трактат о корупцији : НАРОДНА САЧЕКУША СПРЈЕЧАВА КОРУПЦИЈУ
• Дан косидбе "Романија 2017"
• PALE : POSJETA NAJAKCIONIJIEG EKOLOGA NA SVIJETU (NIKOLA ALEKSIĆ)
• ТРЕЋИ СУСРЕТ ВЕТЕРАНА ШУМАРСТВА (Теслић), 26. мај 2017.
• ИСТРАЖИВАЊА: МОРАЛНА И ПРАВНА СМРТ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
• NEDELJKO ŽUGIĆ: ZAVIČAJNE, PROROČKE I ANTIRATNE PJESME
• Čestitamo

• ČLANCI, TRAKTATI, KOLUMNE [21]
• ISTRAŽIVANJA [3]
• LJUDI GOVORE [0]
• MOJE KNJNIGE [2]
• ISTINOM PROTIV LAŽI [0]
• PARAPSIHOLOGIJA [0]
• PORTRET POZITIVNIH LIKOVA [0]
• VIĐENJE UNAPRIJED [0]
• ELEKTRONSKI I ŠTAMPANI MEDIJI [0]
• Generalna [1]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom