Nedeljko Žugić, 2

СЈЕНИЦА (ГРАДАЦ):

ЕПСКА ЛЕГЕНДА –

ПЈЕСНИК И ГУСЛАР

ВУК ПАНТОВИЋ

(https://www.youtube.com/watch?v=OKWj1nbbe94) 

Како почети причу о Вуку Пантовићу, из Штавља, села Градац, код Сјенице, него увјерењем да све што његово око види, душа му поунутри, има траг свјетлости незаборава.

Он је дубока и широка временска бразда која се орјечи и упјевава сваког трена. Његове епске пјесме теку као завичајна ријека Вапе кроз Пештарско поље, као љубав која се стално даје.

Вук Пантовић је епска легенда - од проговора до пјева, опажљив, науман; права епска знаиша. Од дјеце које је родио до оца којег је сахранио и подигао му споменик од камена који је он за живота изабао да му буде изнан узглавља.

Никада моја душа није била у тако лијепом утонућу у сусрету са једним човјеком, његовим завичајем, супругом, дјецом и унуцима...

Од првог призора, сусрета са зетом, који нас је дочекао, столовима изнад ријеке Вапе над бетонским коритом у којој се хлади пиће и осјћаја који се расплињава у спој са самом природом.

У Вуку све пјева, од првог погледа на свијет, школских и војничких дана, сусрета са супругом Олгицом, мирном и умилном женом, мајком троје дјеце.

У Вуку се осјети топла сјенка њеног присуства, ма гдје он био, а она је по њему стамена и сигурна у све што ради са њим.

Кћрека Александра наслиједила је не само очев дар, него и много тога из бакине баштине, завршила академију Ликовних умјетности у Нишу, чије слике и скулптуре, подсјећају на нешто што желиш вијети, а екривено је велом тајне.

Њен чаропојан пијев смо снимили у ресторану њеног оца Вука, па чак и са мајком Олгицом. Природан глас као што шум вјетра, жубор воде, љубав према искону, пјев анђела у баштинском мирису завичаја, пјесма из укамењене тишине њеног оца Вука који гради кулу за помен и спомен времену у којем живимо... Мајка четворо дјеце, која се у миру и божијој благодети играју у деда Вука дворишту.

Млађи Вуков син Марко закупио је рибњак у селу Градац, одаје утисак младог и стаменог човјека, који зна шта хоће а шта неће, средњи син Александар, инжењер, у Бечу је од недавно, и пјевао нам је преко скајпа модерне и изворне пјесме.

Са Вуком смо посјетили четири манастира: Ђурђеве ступове, Високе Дечане, Пећку Патријаршију, Црну Ријеку. Вук се као живи мит укалапио у дубину времена манастирских здања. А када је запјевао у манастиру Ђурђеви Ступови на велико задовољство старјешне манастира – игумана Герасма, засвијтлила су лица слушалаца, као и Вуково, али и иконе. То се дешава само у узвишености даривања, када дајеш, не мислиш да ти то неко врати...

Тако сам почео словопис, уз мултимедијалну обраду, документарне репортаже, а можда и филма о живој легенди Вуку Пантовићу – супругу, оцу троје дјеце и осмеро унучади, прекрасном епском пјеснику чије десетерачке пјесме теку као вода, дивном супругу који рече ма гдје да оде, натраг га зове жена Олгица, коо његове завичајне воде.

Његов рибљи ресторан ''Извор'', недалеко од врела ријеке Вапе, на надморској висини од 1030 метара, са питомим пољима са лијеве и десне стране, са хиљаду литара пијаће воде која протиче кроз љетњи отворени ресторански камп, побуђује осјећај да на драгом сретишту које се неће моћи заборавити.

Још када видите експонате у ресторану који су право бисерје изњедрене прађедовске традиције, мноштво гусала, фрула, двењица, плоски, старих поњава, ћилима, украсних и везених крпа, јармова, осушеног љековитог биља, млинови за кафу, пегле, мотике, грабље , кандила, иконе, чарапе, приглавке, папе, kačice...do нових експоната његове даровите кћерке Алекандре, фигура натуралис и резбарених икона у дрвету, слика на платну...

Увијек сам имао неку најунутарњију блискост са људима који се се родили поред ријеке или на великим планинама.

Вука Пантовића обузме нека посебна унутрашња снага када се нађе на извору Вапе, у својој њиви гдје пасе јарац и крава, када оде до сеоског гробља, када у свом ресторану ''Извор'', у селу Градац, прима и дочекује госте, води их у собу са десне стране ресторана и показује експонате старина, али и мношто слика и скулптура кћерке Александере.

Његов долазак у манатире је најдраже сретиште у животу. А били смо у манастиру Ђурђеви ступови, гдје су његова гусларска умијећа доживјела кулминацију, јер је манастир освјештавао гусларским умијећем, у Високим Дечанима ј изрекао трактат о братској слози, у манастиру Пећке Патријаршије дочекали су нас шиптари и странци, који га чувају...Шиптари претенциозно тврде да су сви срби Власи, а странци својим говором нарушавају манстирску тишину... На крају смо посјетили и манастир Црна Ријека у мјесту Рибарићи, општина Тутин.

Љубав према традиционалном, побудјује скривене моћи униврзума, тако да из Вука теку сихови, као вода. Послушајте или прочитајте пјесме које је упјесмио, осјетићете да имају ритам његове завичајне ријеке Вапе.

Одатле и креће прича о Вуку, јер завичај је друга мајка...

Како завршити причу о Вуку Пантовићу, него са оном хереговачком: ''Сједи и реци што се рекло није, ево ти имање''. То не важи, јер ћете у дружењу са Вуком чути и видјети оно што се рекло није. Ако не од њега, онда од његове жене Олгице, кћерке Александре или синови Александра и Марка. 

Београд , 18. 09 . 2017.

                                                                        Орјечио , Недељко Жугић

Stručnoj redakciji za književnost Enciklopedije Republike Srpske

BIOGRAFIJA SA BIBLIOGRAFIJOM

Nedeljko Žugić, pjesnik, romansijer, izdavač i novinar, rođen je 20. januara 1952. godine u Olovu, gdje je završio osnovnu školu (1968), a srednju (1971), Višu socijalnu školu (1978) i visoku - socijalni rad (1982 u Sarajevu. Nadalje se školovao po pravilu ‘‘Koža je ogledalo mozga, kao posvećenik i prosvjetljenik istine, što će naknadno objaviti (opečaćeno djelima)…
Živio je od 1968 do 1995. godine u Sarajevu, a sada živi na Palama.
Radio je u ‘‘Energoinvestu’’ od 1974. do 1992. godine, na raznim poslovima, studirao i pisao uz rad;
Opštini Ilidža 1992 (april, maj, juni), kao urednik lista ‘‘Srpsko slovo’’;
Sarajevsko-romanijski korpus (juli, avgust, septembar), kao urednik lista ‘‘Srpski vojnik’’;
Ministarstvu za boračka pitanja u Vladi Republike Srpske (1993 do juna 1994), kao stručni saradnik za humanitarne poslove;
Zavodu za udžbenike (tada RIZ ‘‘Prosvjeta) i nastavna sredstva Republike Srpske (od juna 1993. do avgusta 1995), kao urednik u izdavačkoj djelatnosti;
Od septembra 1995. do do maja 2000. prvi slobodni umjetnik Republike Srpske, bavio se istraživanjem sociološko-psiholoških fenomena i pojava, govorio svoju monodramu ‘‘Ode, a da nije poginuo’’ i fotografisao učenike sarajevsko-romanijsko-drinske regije (preko 10 hiljada);
Od maja 2000. radi kao glavni i odgovorni urednik Informativno-stručnog časopisa ‘‘Šume’’ u JPŠ ‘‘Šume Republike Srpske’’;
U toku 1993.godine osnivao Udruženje za informativno kulturnu djelatnost ‘‘Sveti Sava’’, a 1998. Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’, (gdje je izdavač i glavni i odgovorni urednik i časopisu ‘‘Glas istoka’’ (od 2008).
Od 2000. godine do 2006. bio je predsjednik Udruženja (ali i osnivač) književnika – Podružice sarajvsko-romanijsko-drinske regije.
U toku 2014. godine osniva Prve internet TV BiH LjUDI GOVORE

Objavio je:

1. ‘‘Samoubica objašnjava svoj slučaj’’ (roman), ‘‘Svjetlost’’, Sarajevo, 1988. godine;
2. ‘‘Baštinski dar’’ (poezija), ‘‘Univerzal’’, Tuzla, 1999. godine;
3. ‘‘Uzlazno padanje’’ (drama), ‘‘Sterijino pozorje’’, Novi Sad, 1999. godine;
4. ‘‘Molitva za mrtve’’ (poezija), RIZ ‘‘Prosvjeta’’, Srpsko Sarajevo, 1993. godine;
5. ‘‘Zbogom Sarajevo’’ (poezija), Udruženje za informativno-kulturnu djeltnost ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1996. godine;
6. ‘‘Romanijski soneti’’ (poezija), Udruženje za informativno-kulturnu djeltnost ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1997. godine;
7. ‘‘Ona koje ima’’ (poezija), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1999. godine;
8. ‘‘Ode, a da nije poginuo’’ (poetsko-filozofska drama), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1999. godine;
9. ‘‘Pjevljive priče’’ (poezija za djecu), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2002. godine;
10. ‘‘Očevim jezikom’’ (poezija), Zavod za udžbenike i nastava sredstva, Istočno Sarajevo, 2004. godine;
11. ‘‘Viđenje unaprijed – život na brisanom prostoru’’ (dokumentarna hronologoja), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2005. godine;
12. ‘‘Izabrane pjesme’’ (poezija), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2006. godine;
13. ‘‘Roman o Ivani’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2007. godine;
14. ‘‘Sjenke’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2006. godine;
15. ‘‘Pjesnici u đačkom kolu’’ (izbor poezije pjesnika sarajevsko-romanijsko-drinske regije za djecu), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2008. godine;
16. ‘‘Jezikom duše’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2010. godine.

Član je Udruženja književnika Republike Srspke i Srbije, Udruženja šumarskih inženjera i tehničara, osnivač Udruženja za informativno-kulturnu djelatnost i Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ i ‘‘Glasa istoka’’ – časopisa za književnost, umjetnot, nauku i društveni život.
Objavljivao je u ‘‘Oslobođenju’’, ‘‘Našim danima’’, ‘‘Licima’’, ‘‘Životu’’, ‘‘Mostovima’’, ‘‘Stvaranju’’, ‘‘Mladosti’’, ‘‘Energoinvestu’’, ‘‘Životu’’, ‘‘Odjeku’’, ‘‘Književnoj reči’’, ‘‘Književnim novinama’’, ‘‘Oku’’, ‘‘Javnosti’’...
O njegovim knjigama su pisali:

• Majo Otan (Jugo-harakiri Nedeljka Žugića - o romanu ‘‘Samoubica objašnjava svoj slučaj’’, ‘‘Naši dani’’, 1988);
• Vladimur Jagličić (Stihovi slikani užasom - o zbirci pjesama ‘‘Molitva za mrtve’’, ‘‘Javnost’’, 1995);
• Radoslav Samarddžija (Pjesme ratnog užasa - o zbirci pjesama ‘‘Molitva za mrtve’’, Oslobođenje 1994);
• Milanko Vitomir Mali (Sonetna daronosnica - o zbirci pjesama ‘‘Romanijski soneti’’, Oslobođenje, 2000);
• Nedeljko Zelenović (Soneti bola i radovnja - o zbirci pjesama ‘‘Romanijski soneti’’, Oslobođenje, 2000);
• Nedeljko Zelenović (Ženi na putu od ničega do nečega - o zbirci pjesama ‘‘Ona koje ima’’, Oslobođenje, 2001);
• Milenko Stojčić (Lirske epistole Nedeljka Žugića - o zbirci pjesama ‘‘Ona koje ima’’, ‘‘Glas srpske’’, 2002);
• Radoslav Samadžija (Rat nas je sve pobjedio - o poetsko-filozofskoj drami ‘‘Ode, a da nije poginuo’’, ‘‘Glas srpske’’, 2002);
• Nedeljko Zelenović (Oda čovjeku i duši - zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Glas srpske’’, 2004);
• Radoslav Samardžija (Poetski naboj romana - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Gls srpske’’, 2004);
• Tanja Trifunović (Put čudnovate staze srca - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Nezavisne novine’’ 2008);
• Bojana Popadić (U bijeloj sjenci oblaka - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Glas srpske’’, 2007);
• Nedeljko Zelenović (Spasiće nas ljubav i praštanje - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, knjiga književnih kritika ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’ Nedeljka Zelenovića, 2011);
• Nedeljko Zelenović (Pisci su lažljivci koji govore istinu - o romanu ‘‘Sjenke’’, knjiga kjiževnih kritika ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’ Nedeljka Zelenovića, 2011);
• Željka Domazet (Sjenke rata i rasula - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Saša Šekara (Nebeske suze spasa - o zbirci pjesama ‘‘Izabrane pjesme’’, ‘‘Glas srpske’’, 2007);
• Nedeljko Babić (Poetika u nagonu izviđanja - o zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Oslobođenje’’, 2001);
• Zoran Kostić (Oči duše - o zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Radoslav Samardžija (Moderno literarno djelo - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Nezavisne novine’’, 2007);
• Mihailo Orlović (Veži me tako da mogu da letim - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Radoslav Samardžija (Mozaička poetsko-dokumentarističko-filozofska struktura romana - o romanu ‘‘Sjenke’’, sajt www.svsava.org, 2006);
• Radomir Jagodić (Ljubav Bisere i nauma je Nojeva arka spasa - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011);
• Petar Aškraba zagorski (U središtu knjige je ljubav - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011);
• Dušan Zurovac (U znaku traganja - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011).

Zastupljen je u:
• ‘‘Enciklopediji pjesnika Jugoslavije 1990. godine’’,
• ‘‘Antologiji savremene srpske poezije pjesnika rođenih poslije 1945. godine’’ Vladimira Jagličića i
• ‘‘Nasukani na list lirike’’ (antologiji savremene srpske poezije Bosne i Hercegovine) Anđelka Anušića i Živka Maleševića.

Nagrade:

• Nagrada ‘‘Slovo gorčina’’ (1981 i 1982),
• Gordanino proleće (1980),
• Plaketa ‘‘Pjesnik - svjedok vremena’’ za knjigu ‘‘Ona koje ima’’, 2002.,
• Plaketa ‘‘Svetosavlje’’ Trebinje, 2003.,
• Istina o Srbima (Gradiška),
• Književne zajednice ''Jovan Dučić'' za najbolju pjesmu u 2002. godini,
• Povelja Vidovdanskih pjesničkih susreta za rukopisnu zbirku pjesama ‘‘Zbogom Sarajevo’’ 1996.,
• Povelja Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ za najbolju knjigu na temu ljubavi za roman ‘‘Roman o Ivani’’, 2009.

Projekti:
''Prvi festival guslara Bosne i Hercegovine'', Ilijaš 1991. godine,
‘‘Vidovdanski pjesnički susreti’’ u Sokocu (od 1993 godine),
Udruženja za informativno-kulturnu djelatnost i Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ (objavilo je 55 knjiga raznih žanrova i raznih autora),
Ratnih izdanja knjiga i novina u Republici Srpskoj (‘‘Srpski vojnik’’ - kasnije ‘‘Srspka vojska’’, ‘‘Rat u pjesmi’’ – prva štampana knjiga u ratu 1993. godine i prvih štampanih izdanja u RIZ ‘‘Prosvjeta’’ – sada Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva),
‘‘Književnici zajedno’’,
‘‘Knjižvnici sa prirodom’’,
‘‘Pjesnici u đačkom kolu’’ (antologija pjesnika za djecu sarajevsko-romanijsko-drinske regije),
Informativno-stručnog časopis ‘‘Šume’’,
‘‘Glas istoka’’, časopis za književnot, umjetnost, nauku i ruštveni život,
‘‘Đurđevdnski krst na Romaniji’’ (humanitarna akcija)
‘‘Alter-ego’’ (centra za ličnu, bračnu i porodičnu problematiku) i mnogih nevladinih organizacija koje su uticale da se ‘‘skinu’’ sankcije opštinama u Republici Srpskoj, sprečavao sukobe, kao što su pobune vojske, kao i drugih pobuna na relacijama koje nisu za javnost.
Piše filmske scenarije (‘‘Druga ruka’’, ‘‘Čuvari predsjednika’’, ‘‘Nema pare bez omare’’, ‘‘Miljacka - rijeka života i smrti’’, ‘‘Život na rukama’’...)
Istražuje sociološko-psihološke fenomene i pojave.

Objavio je traktate jasne do bola: ‘‘Rat mitova’’, ‘‘Kraj trojedne Bosne i Hercegovine’’, ‘‘Kolektivna smrt naroda’’, ‘‘Čovjek je uzrok haosa’’, ‘‘Ko je grobar Srba u BiH’’, ‘‘Kome treba ovakva policija’’, ‘‘Nikolino samo(ubistvo)’’, ‘‘Nepotpisani pečat istine’’, ‘‘Šumska mafija pustoši šume’’,’’Nestanak šuma je krađa budućnosti’’, ‘‘Balvan pukao od opterećenja’’, ‘‘Rat filmskom industrijom’’, ‘‘Neka književnika makar nikome ne trebali’’, ‘‘Samouništenju naroda prethodi kriza kulture’’, ‘‘Sebi fabrike – narodu višak nemanja’’, ‘‘Nestala je krivina udesno’’, ‘‘Infektivan jezik mržnje’’, ‘‘Prodaja Srebrenice’’, Sodoma i gomora’’, ‘‘Splav koji prokišnjava’’, ‘‘Medijski linč SDS-a’’, ‘‘Nekažnjeni čitač budućnosti’’, ‘‘Pođi-stani-odustani’’, ‘‘Prosjački štap za odlikovane’’, ‘‘Upozorenje Srbia na zle sile’’, ‘‘Višegrdska staza – od svjetske manifestacije do prvatizacije’’, ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’, ‘‘Žive rane peku, a srce ne puca’’, ‘‘Vladavina diktature nerada i nereda’’, ‘‘Proizvođači prošlosti – kradljivci budućnosti’’, Najezda loših pisaca’’, Sa Titom energija zablude, poslije Tita strah od budućnosti’’, ‘‘Pazi se, prisluškuju’’, ‘‘Svijest pala u nesvijest’’, ‘‘Infektivan jezik mržnje’’, ‘‘Duhovi zlobe’’, ‘‘Da te nema trebalo bi te izmisliti’’, ‘‘ Banke bez fabrika kradu budućnost’’, ‘‘U svetom siromaštvu vlast čeka narodna sačekuša’’, ‘‘Da te nema trebalo bi te izmisliti’’, itd.

Adresa:
Romanijska 87
71420 Pale

e-mail: nedeljko.zugic@gmail.com
http://nedeljkozugic.blog.rs/
Telefoni: +387 (0)57 226-538, +387 (0)65 543-983

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• КУЛТУРНИ СЛОЈ ЈЕ ОД ЖАБЉИХ ЦРИЈЕВА
• СИНИШA MOНГO I АНДРИЋЕВА ПОГРЕБНА ПЈЕСМA
• ЈАВНИ ПОМЕН (DR MIODRAG LAZIĆ)
• BEOGRAD: RATNI VETERANI NEVIDLJIVI ZA VLAST I MEDIJE (NAKON 150 DANA ŠTRAJKA)
• INFORMATIVNO-MREŽNI RAT PROTIV RUSA I SRBA
• TIMSKO ISTRAŽIVANJE JAVNOSTI RADA JAVNIH PREDUZEĆA
• U AUŠVICU NE MOGU DA GORE SVIJEĆE I DA RASTE CVIJEĆE
• ВАЉЕВО: ГРАЧАНИЦА ЈЕ ПОТОПЉЕНА ВОДОМ, А СРБИЈА СТРАХОМ
• ВАЉЕВО: ГРАЧАНИЦА ЈЕ ПОТОПЉЕНА ВОДОМ, А СРБИЈА СТРАХОМ
• ZENICA: ŽARKO HRGIĆ OSAM GODINA ŽIVI U PEĆINI SA PSIMA
• VALJEVO: LJEKOVITA TESLINA ENERGETSKA POLJA PODNO MEDVEDNIKA
• OLOVO: OGRAĐENO I UREĐENO GROBLJE NA BRDIMA
• 11. ФЕСТИВАЛ ИЗВОРНЕ СРПСКЕ ПЈЕСМЕ - АРАНЂЕЛОВАЦ, 2017.
• БИЉАНА РИСТИЋ: УКАМЕЊНЕ СЛИКЕ КОЈЕ ГОВОРЕ
• СЈЕНИЦА (ГРАДАЦ): ЕПСКА ЛЕГЕНДА – ПЈЕСНИК И ГУСЛАР ВУК ПАНТОВИЋ
• OSMJEH MONIKE BELUČI NA ZELENGORI
• ZALENGORA, ISKONSKI STOČARI I OSMJEH MONIKE BELUČI
• РОГАТИЦА: ГДЈЕ ЈЕ НЕСТАО РАДОМИР НЕШКОВИЋ
• МИЛОРАД ГОЛИЈАН - СВЈЕТЛОСТ У НОЋАЈУ
• 5 . САБОРОВАЊЕ СРПСКОГ ИЗВОРНОГ ПЈЕВАЊА НА ПАЛАМА
• Трактат о корупцији : НАРОДНА САЧЕКУША СПРЈЕЧАВА КОРУПЦИЈУ
• Дан косидбе "Романија 2017"
• PALE : POSJETA NAJAKCIONIJIEG EKOLOGA NA SVIJETU (NIKOLA ALEKSIĆ)
• ТРЕЋИ СУСРЕТ ВЕТЕРАНА ШУМАРСТВА (Теслић), 26. мај 2017.
• ИСТРАЖИВАЊА: МОРАЛНА И ПРАВНА СМРТ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
• NEDELJKO ŽUGIĆ: ZAVIČAJNE, PROROČKE I ANTIRATNE PJESME
• Čestitamo

• ČLANCI, TRAKTATI, KOLUMNE [21]
• ISTRAŽIVANJA [3]
• LJUDI GOVORE [0]
• MOJE KNJNIGE [2]
• ISTINOM PROTIV LAŽI [0]
• PARAPSIHOLOGIJA [0]
• PORTRET POZITIVNIH LIKOVA [0]
• VIĐENJE UNAPRIJED [0]
• ELEKTRONSKI I ŠTAMPANI MEDIJI [0]
• Generalna [1]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom