Nedeljko Žugić, 2

PRAZNIM RIJEČIMA PUSTOŠI SE DUŠA!

СЈЕНИЦА (ГРАДАЦ): ЕПСКА ЛЕГЕНДА – ПЈЕСНИК И ГУСЛАР ВУК ПАНТОВИЋ

nedeljkozugic73 | 07 Decembar, 2017 20:31

СЈЕНИЦА (ГРАДАЦ):

ЕПСКА ЛЕГЕНДА –

ПЈЕСНИК И ГУСЛАР

ВУК ПАНТОВИЋ

(https://www.youtube.com/watch?v=OKWj1nbbe94) 

Како почети причу о Вуку Пантовићу, из Штавља, села Градац, код Сјенице, него увјерењем да све што његово око види, душа му поунутри, има траг свјетлости незаборава.

Он је дубока и широка временска бразда која се орјечи и упјевава сваког трена. Његове епске пјесме теку као завичајна ријека Вапе кроз Пештарско поље, као љубав која се стално даје.

Вук Пантовић је епска легенда - од проговора до пјева, опажљив, науман; права епска знаиша. Од дјеце које је родио до оца којег је сахранио и подигао му споменик од камена који је он за живота изабао да му буде изнан узглавља.

Никада моја душа није била у тако лијепом утонућу у сусрету са једним човјеком, његовим завичајем, супругом, дјецом и унуцима...

Од првог призора, сусрета са зетом, који нас је дочекао, столовима изнад ријеке Вапе над бетонским коритом у којој се хлади пиће и осјћаја који се расплињава у спој са самом природом.

У Вуку све пјева, од првог погледа на свијет, школских и војничких дана, сусрета са супругом Олгицом, мирном и умилном женом, мајком троје дјеце.

У Вуку се осјети топла сјенка њеног присуства, ма гдје он био, а она је по њему стамена и сигурна у све што ради са њим.

Кћрека Александра наслиједила је не само очев дар, него и много тога из бакине баштине, завршила академију Ликовних умјетности у Нишу, чије слике и скулптуре, подсјећају на нешто што желиш вијети, а екривено је велом тајне.

Њен чаропојан пијев смо снимили у ресторану њеног оца Вука, па чак и са мајком Олгицом. Природан глас као што шум вјетра, жубор воде, љубав према искону, пјев анђела у баштинском мирису завичаја, пјесма из укамењене тишине њеног оца Вука који гради кулу за помен и спомен времену у којем живимо... Мајка четворо дјеце, која се у миру и божијој благодети играју у деда Вука дворишту.

Млађи Вуков син Марко закупио је рибњак у селу Градац, одаје утисак младог и стаменог човјека, који зна шта хоће а шта неће, средњи син Александар, инжењер, у Бечу је од недавно, и пјевао нам је преко скајпа модерне и изворне пјесме.

Са Вуком смо посјетили четири манастира: Ђурђеве ступове, Високе Дечане, Пећку Патријаршију, Црну Ријеку. Вук се као живи мит укалапио у дубину времена манастирских здања. А када је запјевао у манастиру Ђурђеви Ступови на велико задовољство старјешне манастира – игумана Герасма, засвијтлила су лица слушалаца, као и Вуково, али и иконе. То се дешава само у узвишености даривања, када дајеш, не мислиш да ти то неко врати...

Тако сам почео словопис, уз мултимедијалну обраду, документарне репортаже, а можда и филма о живој легенди Вуку Пантовићу – супругу, оцу троје дјеце и осмеро унучади, прекрасном епском пјеснику чије десетерачке пјесме теку као вода, дивном супругу који рече ма гдје да оде, натраг га зове жена Олгица, коо његове завичајне воде.

Његов рибљи ресторан ''Извор'', недалеко од врела ријеке Вапе, на надморској висини од 1030 метара, са питомим пољима са лијеве и десне стране, са хиљаду литара пијаће воде која протиче кроз љетњи отворени ресторански камп, побуђује осјећај да на драгом сретишту које се неће моћи заборавити.

Још када видите експонате у ресторану који су право бисерје изњедрене прађедовске традиције, мноштво гусала, фрула, двењица, плоски, старих поњава, ћилима, украсних и везених крпа, јармова, осушеног љековитог биља, млинови за кафу, пегле, мотике, грабље , кандила, иконе, чарапе, приглавке, папе, kačice...do нових експоната његове даровите кћерке Алекандре, фигура натуралис и резбарених икона у дрвету, слика на платну...

Увијек сам имао неку најунутарњију блискост са људима који се се родили поред ријеке или на великим планинама.

Вука Пантовића обузме нека посебна унутрашња снага када се нађе на извору Вапе, у својој њиви гдје пасе јарац и крава, када оде до сеоског гробља, када у свом ресторану ''Извор'', у селу Градац, прима и дочекује госте, води их у собу са десне стране ресторана и показује експонате старина, али и мношто слика и скулптура кћерке Александере.

Његов долазак у манатире је најдраже сретиште у животу. А били смо у манастиру Ђурђеви ступови, гдје су његова гусларска умијећа доживјела кулминацију, јер је манастир освјештавао гусларским умијећем, у Високим Дечанима ј изрекао трактат о братској слози, у манастиру Пећке Патријаршије дочекали су нас шиптари и странци, који га чувају...Шиптари претенциозно тврде да су сви срби Власи, а странци својим говором нарушавају манстирску тишину... На крају смо посјетили и манастир Црна Ријека у мјесту Рибарићи, општина Тутин.

Љубав према традиционалном, побудјује скривене моћи униврзума, тако да из Вука теку сихови, као вода. Послушајте или прочитајте пјесме које је упјесмио, осјетићете да имају ритам његове завичајне ријеке Вапе.

Одатле и креће прича о Вуку, јер завичај је друга мајка...

Како завршити причу о Вуку Пантовићу, него са оном хереговачком: ''Сједи и реци што се рекло није, ево ти имање''. То не важи, јер ћете у дружењу са Вуком чути и видјети оно што се рекло није. Ако не од њега, онда од његове жене Олгице, кћерке Александре или синови Александра и Марка. 

Београд , 18. 09 . 2017.


                                                                        Орјечио , Недељко Жугић

 

Komentari

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb