Nedeljko Žugić, 2

Дан косидбе "Романија 2017"

nedeljkozugic73 | 09 Jul, 2017 18:53

НАЈБОЉИ КОСЦИ ЉУТЕ РОМАНИЈСКЕ ТРАВЕ

Ове године одржана је седми пут по реду манифестција Дан косидбе "Романија 2017", која је некада била наважнија масовна традиција на Романији, који сокочаи настоје сачувти од заборава, окупљајући најбоље косце да косе љуту романијску траву. Каква симболика за народну пословицу''на љуту рану љути траву''. А та рана је да је све мање млађих учесника јер је просјек стрости косаца преко педесет година.

Марко Мирић из Новог Сада проглашен је најбољим косцем на манифестацији Дан косидбе "Романија 2017", а друго и треће мјсто освојили су пјесачани Саво Влачић и Небојша Дупљанин.

Саво Влачић је имао најбоље вријеме, као и на свим досадашњим манифестцијама у појединачној конкуреницји за кошење парцеле, а учествовао је на свим манифестацијама косидбе од Рајца до Мркоњић Града и освојио је много награда. Рекао нам је: "Ручно кошење је оно што волим и учествујем на такмичењима још од осамдесетих година када сам на Хан Краму привукао пажњу вјештином и снагом као петнаестогодишњак на УПИ-јевом дану косидбе. Ову традицију треба отети од заборава и учинити све да се по нечему памти, јер је Романија имала најбоље косце у бившој Југославији".

У екипном такмичењу најбољи су били "Браћа Дупљанин" из Хан Пијеска, а на другом мјесту екипа "Јањ" из Новог Сада и "Братство Витомир" из Хан Пијеска.

Драган Мемедовић из Сокоца је имао најчистије покошену парцелу.

Раде Ковачевић је био учесник са традиционално најбољом романијском ношњом.

Најмлађи учесник био је петодишњи Никола Мијатовић, а најстарији осамдесетогодишњи Буде Мијатовић, обојица са Сокоца.

Најмлађу учесник, као и најстарији, привукли су посебну пажњу косаца, жирија, организатора и публике.

Осамдесетједногодишњи Буде Мијатовић из Сокоца, најстарији је учесник, више пута је награђиван на ранијим манифестацијама, истиче велико и задовољство што се и данас чува назив "романијски косац".

Недељко Керлец из Новог Сада, каже да на Романији долази шести пут и учествује на Дану косидбе, а то му је влико задовољствон и радост. Освојио је запажене резултате и награде, а истакао је да је најључа трава на Романији.

Замјеник градоначелника Источног Сарајева Данко Вучетић истакао је да се живот на селу, упркос пољопривредној механизацији, ни данас не може замислити без ручне косе, истичући да ова туристичка манифестација траје од 1975. године, али да је у ратном и поратном периоду прекидана, а њен циљ је промоција потенцијала и отварање овог краја широј јавности.

У културно-забавном дијелу програма одржано је такмичење у бацању камена с рамена, навлачењу конопца и обарању с брвна. У програму су учествовале и изворне групе, женске и мушке, ''Срђан Кнежевић'' из Источног Сарјева и ''Завићај'' из Сокоца.

Учесници такмичења је у обавезној народној ношњи.

На манифестацији су изложене трдиционално ромијске ношње и јела, као велика могућнот гстротуристичке понуде, која се недовољно користи у угоститељству.

Организатор Дана косидбе "Романија 2017" је Туристичка организација општине Соколац, а покровитељи град Источно Сарајево, општина Соколац и привреда Романијске регије, а a медијски покровитељ је ЈП „Инфо-центар“ Соколац.

8 . јула 2017 године

Недељко Жугић

PALE : POSJETA NAJAKCIONIJIEG EKOLOGA NA SVIJETU (NIKOLA ALEKSIĆ)

nedeljkozugic73 | 07 Jul, 2017 07:05

Прије него што вам представимо нашег саговорника, који без говора на језику говори, као да слуша само узбуну природе у његовим ријечима и гласу, да преставимо покрет на чијем челу.

Еколошки покрет Новог Сада је формиран 21. априла 1990. године као удружење грађана са програмом заштите и унапређења животне средине и заштите и афирмације духовног насљеђа, васпитно образовне дјелатности, организација међународних научних скупова, акција, кампања.

По свом статусу су неполитичка и невладина организација, а непрофитна по карактеру.

Никола Алексић, најакционији еколог данашњице, европског и свјетског нивоа, који има грађанску слушу, знање, храброст и моралити, да на Сјветски дан заштите животне средине 5. јуна ове године позову народ Србије на општеродни бунт у времену од најмање до дванаест часова (каква је симболика Да народ из колективно несвјесног говора?) ... на уништавање владе и увођење ванредног стања у Србији, као и образовање државног спаса уз формирање скорог народног суда и хапшење свих политичара, генерала и тајкуна у Сбији од 1990. до данас, као и расписивање Референдума ради одређивања будућности Србије.

Протести нису били насилног карактера нити су нарушили јавни ред и мир, пошто извршење првог и петог наведеног циља (уништавање владе и хапшење политичара, генерала и тајкуна у Србији) захтијева војску и полицију у складу с уставом и другим законским дужностима и овлашћењима.

Заиста, добромислено и праворјечиво, као порука обавештења о спасењу из колективно несвесног потопљеног народа Срба, као што смо рекли у документарном филму о потопљеној немањићкој светињи: ВАЉЕВСКА ГРАЧАНИЦА ЈЕ ПОТОПЉЕНА ВОДОМ, А СРБИЈА СТРАХОМ!

Пале, 28. 06. 2017. Недељко Жугић

Питања:

1. Окупирани смо страним плаченицима и домаћим издајницима. Трују нас храном, пићем, запрашивањем из ваздуха, управљајем мозговима, намећу друге културе и вриједности, крађу нам духовност, руше нам светиње, скрнаве цркве и манастире, правимо нам геноцид нације са вакцинацијом, чиповањем и генетиком.

2. Уцјењују нас егзистенцијом и светом породицом. Хоће да униште здраву ћелију. Учитељи замењују хостесе и старатеље, а учитељи су криминалци. Од православља су направили православну масонерију.

3. Ово је колективна смрт народа, коме су поменули украли будућност?

Prije nego što vam predstavimo našeg sagovornika, koji bez govora na jeziku govori, kao da sluša samo uzbunu prirode u njegovim riječima i glasu, da prestavimo pokret na čijem čelu.

Ekološki pokret Novog Sada je formiran 21. aprila 1990. godine kao udruženje građana sa programom zaštite i unapređenja životne sredine i zaštite i afirmacije duhovnog nasljeđa, vaspitno obrazovne djelatnosti, organizacija međunarodnih naučnih skupova, akcija, kampanja.

Po svom statusu su nepolitička i nevladina organizacija, a neprofitna po karakteru.

Nikola Aleksić, najakcioniji ekolog današnjice, evropskog i svjetskog nivoa, koji ima građansku slušu, znanje, hrabrost i moraliti, da na Sjvetski dan zaštite životne sredine 5. juna ove godine pozovu narod Srbije na opšterodni bunt u vremenu od najmanje do dvanaest časova (kakva je simbolika Da narod iz kolektivno nesvjesnog govora?) ... na uništavanje vlade i uvođenje vanrednog stanja u Srbiji, kao i obrazovanje državnog spasa uz formiranje skorog narodnog suda i hapšenje svih političara, generala i tajkuna u Sbiji od 1990. do danas, kao i raspisivanje Referenduma radi određivanja budućnosti Srbije.

Protesti nisu bili nasilnog karaktera niti su narušili javni red i mir, pošto izvršenje prvog i petog navedenog cilja (uništavanje vlade i hapšenje političara, generala i tajkuna u Srbiji) zahtijeva vojsku i policiju u skladu s ustavom i drugim zakonskim dužnostima i ovlašćenjima.

Zaista, dobromisleno i pravorječivo, kao poruka obaveštenja o spasenju iz kolektivno nesvesnog potopljenog naroda Srba, kao što smo rekli u dokumentarnom filmu o potopljenoj nemanjićkoj svetinji: VALJEVSKA GRAČANICA JE POTOPLJENA VODOM, A SRBIJA STRAHOM!

Pale, 28. 06. 2017. Nedeljko Žugić

Ko sam ja?

Stručnoj redakciji za književnost Enciklopedije Republike Srpske

BIOGRAFIJA SA BIBLIOGRAFIJOM

Nedeljko Žugić, pjesnik, romansijer, izdavač i novinar, rođen je 20. januara 1952. godine u Olovu, gdje je završio osnovnu školu (1968), a srednju (1971), Višu socijalnu školu (1978) i visoku - socijalni rad (1982 u Sarajevu. Nadalje se školovao po pravilu ‘‘Koža je ogledalo mozga, kao posvećenik i prosvjetljenik istine, što će naknadno objaviti (opečaćeno djelima)…
Živio je od 1968 do 1995. godine u Sarajevu, a sada živi na Palama.
Radio je u ‘‘Energoinvestu’’ od 1974. do 1992. godine, na raznim poslovima, studirao i pisao uz rad;
Opštini Ilidža 1992 (april, maj, juni), kao urednik lista ‘‘Srpsko slovo’’;
Sarajevsko-romanijski korpus (juli, avgust, septembar), kao urednik lista ‘‘Srpski vojnik’’;
Ministarstvu za boračka pitanja u Vladi Republike Srpske (1993 do juna 1994), kao stručni saradnik za humanitarne poslove;
Zavodu za udžbenike (tada RIZ ‘‘Prosvjeta) i nastavna sredstva Republike Srpske (od juna 1993. do avgusta 1995), kao urednik u izdavačkoj djelatnosti;
Od septembra 1995. do do maja 2000. prvi slobodni umjetnik Republike Srpske, bavio se istraživanjem sociološko-psiholoških fenomena i pojava, govorio svoju monodramu ‘‘Ode, a da nije poginuo’’ i fotografisao učenike sarajevsko-romanijsko-drinske regije (preko 10 hiljada);
Od maja 2000. radi kao glavni i odgovorni urednik Informativno-stručnog časopisa ‘‘Šume’’ u JPŠ ‘‘Šume Republike Srpske’’;
U toku 1993.godine osnivao Udruženje za informativno kulturnu djelatnost ‘‘Sveti Sava’’, a 1998. Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’, (gdje je izdavač i glavni i odgovorni urednik i časopisu ‘‘Glas istoka’’ (od 2008).
Od 2000. godine do 2006. bio je predsjednik Udruženja (ali i osnivač) književnika – Podružice sarajvsko-romanijsko-drinske regije.
U toku 2014. godine osniva Prve internet TV BiH LjUDI GOVORE

Objavio je:

1. ‘‘Samoubica objašnjava svoj slučaj’’ (roman), ‘‘Svjetlost’’, Sarajevo, 1988. godine;
2. ‘‘Baštinski dar’’ (poezija), ‘‘Univerzal’’, Tuzla, 1999. godine;
3. ‘‘Uzlazno padanje’’ (drama), ‘‘Sterijino pozorje’’, Novi Sad, 1999. godine;
4. ‘‘Molitva za mrtve’’ (poezija), RIZ ‘‘Prosvjeta’’, Srpsko Sarajevo, 1993. godine;
5. ‘‘Zbogom Sarajevo’’ (poezija), Udruženje za informativno-kulturnu djeltnost ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1996. godine;
6. ‘‘Romanijski soneti’’ (poezija), Udruženje za informativno-kulturnu djeltnost ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1997. godine;
7. ‘‘Ona koje ima’’ (poezija), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1999. godine;
8. ‘‘Ode, a da nije poginuo’’ (poetsko-filozofska drama), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 1999. godine;
9. ‘‘Pjevljive priče’’ (poezija za djecu), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2002. godine;
10. ‘‘Očevim jezikom’’ (poezija), Zavod za udžbenike i nastava sredstva, Istočno Sarajevo, 2004. godine;
11. ‘‘Viđenje unaprijed – život na brisanom prostoru’’ (dokumentarna hronologoja), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2005. godine;
12. ‘‘Izabrane pjesme’’ (poezija), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2006. godine;
13. ‘‘Roman o Ivani’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2007. godine;
14. ‘‘Sjenke’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2006. godine;
15. ‘‘Pjesnici u đačkom kolu’’ (izbor poezije pjesnika sarajevsko-romanijsko-drinske regije za djecu), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2008. godine;
16. ‘‘Jezikom duše’’ (roman), Književni fond ‘‘Sveti Sava’’, Srpsko Sarajevo, 2010. godine.

Član je Udruženja književnika Republike Srspke i Srbije, Udruženja šumarskih inženjera i tehničara, osnivač Udruženja za informativno-kulturnu djelatnost i Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ i ‘‘Glasa istoka’’ – časopisa za književnost, umjetnot, nauku i društveni život.
Objavljivao je u ‘‘Oslobođenju’’, ‘‘Našim danima’’, ‘‘Licima’’, ‘‘Životu’’, ‘‘Mostovima’’, ‘‘Stvaranju’’, ‘‘Mladosti’’, ‘‘Energoinvestu’’, ‘‘Životu’’, ‘‘Odjeku’’, ‘‘Književnoj reči’’, ‘‘Književnim novinama’’, ‘‘Oku’’, ‘‘Javnosti’’...
O njegovim knjigama su pisali:

• Majo Otan (Jugo-harakiri Nedeljka Žugića - o romanu ‘‘Samoubica objašnjava svoj slučaj’’, ‘‘Naši dani’’, 1988);
• Vladimur Jagličić (Stihovi slikani užasom - o zbirci pjesama ‘‘Molitva za mrtve’’, ‘‘Javnost’’, 1995);
• Radoslav Samarddžija (Pjesme ratnog užasa - o zbirci pjesama ‘‘Molitva za mrtve’’, Oslobođenje 1994);
• Milanko Vitomir Mali (Sonetna daronosnica - o zbirci pjesama ‘‘Romanijski soneti’’, Oslobođenje, 2000);
• Nedeljko Zelenović (Soneti bola i radovnja - o zbirci pjesama ‘‘Romanijski soneti’’, Oslobođenje, 2000);
• Nedeljko Zelenović (Ženi na putu od ničega do nečega - o zbirci pjesama ‘‘Ona koje ima’’, Oslobođenje, 2001);
• Milenko Stojčić (Lirske epistole Nedeljka Žugića - o zbirci pjesama ‘‘Ona koje ima’’, ‘‘Glas srpske’’, 2002);
• Radoslav Samadžija (Rat nas je sve pobjedio - o poetsko-filozofskoj drami ‘‘Ode, a da nije poginuo’’, ‘‘Glas srpske’’, 2002);
• Nedeljko Zelenović (Oda čovjeku i duši - zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Glas srpske’’, 2004);
• Radoslav Samardžija (Poetski naboj romana - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Gls srpske’’, 2004);
• Tanja Trifunović (Put čudnovate staze srca - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Nezavisne novine’’ 2008);
• Bojana Popadić (U bijeloj sjenci oblaka - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Glas srpske’’, 2007);
• Nedeljko Zelenović (Spasiće nas ljubav i praštanje - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, knjiga književnih kritika ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’ Nedeljka Zelenovića, 2011);
• Nedeljko Zelenović (Pisci su lažljivci koji govore istinu - o romanu ‘‘Sjenke’’, knjiga kjiževnih kritika ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’ Nedeljka Zelenovića, 2011);
• Željka Domazet (Sjenke rata i rasula - o romanu ‘‘Sjenke’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Saša Šekara (Nebeske suze spasa - o zbirci pjesama ‘‘Izabrane pjesme’’, ‘‘Glas srpske’’, 2007);
• Nedeljko Babić (Poetika u nagonu izviđanja - o zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Oslobođenje’’, 2001);
• Zoran Kostić (Oči duše - o zbirci pjesama ‘‘Očevim jezikom’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Radoslav Samardžija (Moderno literarno djelo - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Nezavisne novine’’, 2007);
• Mihailo Orlović (Veži me tako da mogu da letim - o romanu ‘‘Roman o Ivani’’, ‘‘Glas srpske’’, 2006);
• Radoslav Samardžija (Mozaička poetsko-dokumentarističko-filozofska struktura romana - o romanu ‘‘Sjenke’’, sajt www.svsava.org, 2006);
• Radomir Jagodić (Ljubav Bisere i nauma je Nojeva arka spasa - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011);
• Petar Aškraba zagorski (U središtu knjige je ljubav - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011);
• Dušan Zurovac (U znaku traganja - o romanu ‘‘Jezikom duše’’, ‘‘Glas istoka’’, 2011).

Zastupljen je u:
• ‘‘Enciklopediji pjesnika Jugoslavije 1990. godine’’,
• ‘‘Antologiji savremene srpske poezije pjesnika rođenih poslije 1945. godine’’ Vladimira Jagličića i
• ‘‘Nasukani na list lirike’’ (antologiji savremene srpske poezije Bosne i Hercegovine) Anđelka Anušića i Živka Maleševića.

Nagrade:

• Nagrada ‘‘Slovo gorčina’’ (1981 i 1982),
• Gordanino proleće (1980),
• Plaketa ‘‘Pjesnik - svjedok vremena’’ za knjigu ‘‘Ona koje ima’’, 2002.,
• Plaketa ‘‘Svetosavlje’’ Trebinje, 2003.,
• Istina o Srbima (Gradiška),
• Književne zajednice ''Jovan Dučić'' za najbolju pjesmu u 2002. godini,
• Povelja Vidovdanskih pjesničkih susreta za rukopisnu zbirku pjesama ‘‘Zbogom Sarajevo’’ 1996.,
• Povelja Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ za najbolju knjigu na temu ljubavi za roman ‘‘Roman o Ivani’’, 2009.

Projekti:
''Prvi festival guslara Bosne i Hercegovine'', Ilijaš 1991. godine,
‘‘Vidovdanski pjesnički susreti’’ u Sokocu (od 1993 godine),
Udruženja za informativno-kulturnu djelatnost i Književnog fonda ‘‘Sveti Sava’’ (objavilo je 55 knjiga raznih žanrova i raznih autora),
Ratnih izdanja knjiga i novina u Republici Srpskoj (‘‘Srpski vojnik’’ - kasnije ‘‘Srspka vojska’’, ‘‘Rat u pjesmi’’ – prva štampana knjiga u ratu 1993. godine i prvih štampanih izdanja u RIZ ‘‘Prosvjeta’’ – sada Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva),
‘‘Književnici zajedno’’,
‘‘Knjižvnici sa prirodom’’,
‘‘Pjesnici u đačkom kolu’’ (antologija pjesnika za djecu sarajevsko-romanijsko-drinske regije),
Informativno-stručnog časopis ‘‘Šume’’,
‘‘Glas istoka’’, časopis za književnot, umjetnost, nauku i ruštveni život,
‘‘Đurđevdnski krst na Romaniji’’ (humanitarna akcija)
‘‘Alter-ego’’ (centra za ličnu, bračnu i porodičnu problematiku) i mnogih nevladinih organizacija koje su uticale da se ‘‘skinu’’ sankcije opštinama u Republici Srpskoj, sprečavao sukobe, kao što su pobune vojske, kao i drugih pobuna na relacijama koje nisu za javnost.
Piše filmske scenarije (‘‘Druga ruka’’, ‘‘Čuvari predsjednika’’, ‘‘Nema pare bez omare’’, ‘‘Miljacka - rijeka života i smrti’’, ‘‘Život na rukama’’...)
Istražuje sociološko-psihološke fenomene i pojave.

Objavio je traktate jasne do bola: ‘‘Rat mitova’’, ‘‘Kraj trojedne Bosne i Hercegovine’’, ‘‘Kolektivna smrt naroda’’, ‘‘Čovjek je uzrok haosa’’, ‘‘Ko je grobar Srba u BiH’’, ‘‘Kome treba ovakva policija’’, ‘‘Nikolino samo(ubistvo)’’, ‘‘Nepotpisani pečat istine’’, ‘‘Šumska mafija pustoši šume’’,’’Nestanak šuma je krađa budućnosti’’, ‘‘Balvan pukao od opterećenja’’, ‘‘Rat filmskom industrijom’’, ‘‘Neka književnika makar nikome ne trebali’’, ‘‘Samouništenju naroda prethodi kriza kulture’’, ‘‘Sebi fabrike – narodu višak nemanja’’, ‘‘Nestala je krivina udesno’’, ‘‘Infektivan jezik mržnje’’, ‘‘Prodaja Srebrenice’’, Sodoma i gomora’’, ‘‘Splav koji prokišnjava’’, ‘‘Medijski linč SDS-a’’, ‘‘Nekažnjeni čitač budućnosti’’, ‘‘Pođi-stani-odustani’’, ‘‘Prosjački štap za odlikovane’’, ‘‘Upozorenje Srbia na zle sile’’, ‘‘Višegrdska staza – od svjetske manifestacije do prvatizacije’’, ‘‘Lažljivci koji govore istinu’’, ‘‘Žive rane peku, a srce ne puca’’, ‘‘Vladavina diktature nerada i nereda’’, ‘‘Proizvođači prošlosti – kradljivci budućnosti’’, Najezda loših pisaca’’, Sa Titom energija zablude, poslije Tita strah od budućnosti’’, ‘‘Pazi se, prisluškuju’’, ‘‘Svijest pala u nesvijest’’, ‘‘Infektivan jezik mržnje’’, ‘‘Duhovi zlobe’’, ‘‘Da te nema trebalo bi te izmisliti’’, ‘‘ Banke bez fabrika kradu budućnost’’, ‘‘U svetom siromaštvu vlast čeka narodna sačekuša’’, ‘‘Da te nema trebalo bi te izmisliti’’, itd.

Adresa:
Romanijska 87
71420 Pale

e-mail: nedeljko.zugic@gmail.com
http://nedeljkozugic.blog.rs/
Telefoni: +387 (0)57 226-538, +387 (0)65 543-983

Meni

Pretraži

Kalendar

«	Jul 2017					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31